Stan na dan 🔚

I poglavlje

Elena P. O. V.

Uh sva sam se ukočila. Toliko planova sam sinoć pregledala da sam se na stolu uspavala.

"Dobro jutro, mama." Poljubim je u obraz dok je gledam kako uživa u čitanju.

"Dobro jutro Elena. Kako si spavala?" Upita me kada odloži svoje naočare pored već pocepane knjige. Moja mama rado čita knjige ali neke koje su joj omiljene rado čita više puta, toliko da se jasno vidi da je knjiga čitana milion puta.

"Ukočila sam se." Promrmljam dok sipam vodu u moju omiljenu šoljicu.

"Previše radiš, Elena. Moraš malo i da se odmoriš."

"Znam mama ali znaš da sam na kraju nagrađena za sav moj trud. U subotu izlazim sa Aleksom, vratiću se kasno." Ne mogu baš da joj kažem da me neće biti cele noći. Poneću višak odeće pa ću iskoristiti izgovor da sam odmah otišla u kancelariju.

"Važi." Pokupim sendvič i šoljicu kafe dok idem ka svojoj sobi. Moram da pošaljem mejlove pre nego što krenem sa pripremom za večeras.

"Molim?" Javim se umorno nepoznatom broju. Nadam se da je to cenjeni sin.

"Zvali ste oko izdavanja stana. Ja nisam u gradu ali majka će Vam dostaviti ključ kada odete u stan. Znate na kojoj adresi se nalazi?"

"Da, da. U redu, hvala Vam puno. Cena je 30e noć?"

"Da, to je cena za sve pa i za Vas. Poželjno je da novac ostavite majki kada Vam preda ključeve."

"U redu." Prekinem vezu i konačno sam uspela. Još dva dana. Trebala bih da se javim Aleksi.

Dva dana kasnije

Stajala je ispred ogledala u svojoj sobi i iz nekog njoj nepoznatog razloga drhtala je kao da ima groznicu.

"Biće sve u redu!" Bodrila je sebe iako ni sama nije znala zašto to radi. Pa to je samo Aleksa. Čemu onda ovakav čudan i stran osećaj.

Kada su se poslednji put čuli poslala mu je adresu na kojoj treba da se pojavi u 20h. Obećao je da će biti tačan.

Kako bi sve spremila na vreme odlučila je da krene 4 sata ranije ipak je bolje tako pa čak iako na kraju ima višak slobodnog vremena.

Visoke štikle, kratka haljinica i kosa podignuta u visoki rep opisivali su je sasvim dobro. Taj odlučan i nepokolebljiv stav svi bi videli.

"Mama otišla sam." Sa vrata je uzviknula dok je oblacima svoj crni kaput. Ponela je par sitnica koje će joj trebati i spremno nazvala taksi.

"Dobar dan, zovem Vas jer biste trebali da mi uručite ključ. Tako sam se dogovorila sa Vašim sinom." Spretno je diktirala ženi sa kojom se čula pre par dana.

"Nikakav problem ja živim dve zgrade dalje tako da mi samo kažite kada Vam odgovora." Ljubazno je uzvratila žena dok je Eleni na licu blistao zadovoljan osmeh.

"Za 10 minuta sam ispred zgrade." Prekinula je vezu dok je u malenom ogledalu proveravala svoju šminku.

Platila je taksisti vožnju i pomolila se da sve bude onako kako je zamislila. Koračala je sigurnim korakom malom ali veoma lepo i precizno uređenoj stazi koja je vodila ka zgradi.

Ispred zgrade je ugledala visoku izuzetno lepu ženu pa je pretpostavila da je to ista žena sa kojom je pričala do malo pre.

"Dobar dan, ja sam Elena. Vi ste verovatno vlasnica stana?"

"Dobar dan draga. Pa može se tako reći ali moj sin je ipak prvobitni vlasnik. Izvoli ključeve da te ja ne zadržavam." Kao što sam i preko telefona pretpostavila ova žena je izuzetno fina i draga. Sigurna sam da smo se upoznale pod drugačijim okolnostima rado bih sa njom popila kafu.

"Hvala Vam puno. Samo momenat kako bih Vam platila."

"Ne, ne. Sutra ćeš mi platiti kada mi vratiš ključeve. Verujem da Vama mogu verovati. Pretpostavljam da Vam je moj sin naredio da unapred platite, ali to je samo problem što je suviše nepoverljiv prema ljudima." Ljubazno mi je objašnjavala gospođa i verujem da je veoma divna osoba u privatnom životu ali da očigledno ima namćorastog sina.

"Onda vidimo se sutra."

"Vidimo se." Ljubazno sam se nasmejala i krenula ka stanu, vreme je za dekoraciju.

Huh. Sredila sam sve kao što sam i zamislila. Malo je reći da je stan prelep i veoma udoban.

Ostalo je samo da još i Aleksa dođe i sve će biti savršeno. Čudan osećaj je vladao njenim telom, rešeno je to prepisivala uzbuđenju zbog događaja koji slede.

Zvono se oglasilo posle čitave večnosti. Potrčala je kako bi Aleksa što manje čekao. U ogledalu je proverila da li je sve u redu kada je dobila potvrdu da ona odlično izgleda provirila je kako bi bila sigurna da je to Aleksa.

"Došao si." Srećno se bacila u njegov zagrljaj kada je otvorila vrata. "Uđi."

"Moramo da pričamo." Izjavio je Aleksa nakon sat vremena. Primetila je da izgleda kao da se premišlja u vezi nečega ali mislila ie da je ipak samo umislila.

"Hoću da raskinemo." Šokirano je gledala u Aleksu i nikako nije mogla da poveruje da je upravo na godišnjici njihove veze to izgovorio.

"Dobro." Tiho je šapnula da nije bila sigurna ni da li je izgovorila.

"Vidi pokušali smo ali vidiš da ne ide. Ja tebe gledam samo kao najbolji drugaricu. Voleo bih da ostanemo prijatelji." Uhvatio ju je za ruku dok je ona samo nemo gledala. Sve je propalo pa čak i njena veza i iznenađenje za koje se i te kako potrudila.

"Idi samo." Odgovorila je kada je konačno skupila snage da skloni njegove ruke sa njenih.

__________________________________

😯