Stan na dan 🔚

XIV poglavlje

Elena P. O. V.

Zbog novog šefa i pre svega raspoređivanja aktivnosti moram za 10 minuta da se nađem na poslu. Sranje, to nikako neću uspeti jer uprkos mom trudu da se probudim ranije ja sam se uspavala. Stojim ispred ormana i gledam šta mogu obući.

Odlučim se za crnu elegantiju haljinicu jer haljina nije i beli kaput. Brzo se oblačim i pravim neku punđu koja na to ne liči ali dobro sada nemam vremena za novu.

Stižem na posao ali sa zakašnjenjem i to kasnim 30 minuta. Odlično. Leonardo je i sinoć bio namrgođen mogu da zamislim kakav će sada biti ako je stigao pre mene.

Nabacim svoj najlepši osmeh i uđem u firmu. Šokirano pogledam u kolonu kolektiva koji stoje u vrstu. Šta se dešava?

"Udostojila se i gospođica Elena. Izvolite, samo smo vas čekali." Leonardo prvi krene sa govorom i shvatam da nastavlja svoje zlovoljno ponašanje od sinoć.

Progutam knedlu i izvinim se šefu zbog kašnjenja.

"U redu je Elena jer ti se ovo često ne dešava ali molim te da ubuduće pripaziš. Svakako ćeš sve dogovoriti sa novim šefom, zar ne Leonardo?"

"Svakako, imamo dosta toga za rešiti." Potvrdno klimne i ošine me pretećim pogledom.

Šta? Linčovaće me zbog kašnjenja? On stvarno nije normalan.

"Elena, dođi ovde. Više ne spadaš u kolektiv pa ćeš se uskoro pozdraviti sa svojim kolegama i nastavljamo svako svoj posao s tim da ćete sada imati veće obaveze." Šef mi pokaže prazno mesto pored njega pa to shvatim kao ozbiljnu naredbu. Stojim između najboljeg šefa na svetu i najvećeg mrguda šefa. Vidim da se sve moje iluzije o drugom savršenom šefu daleko otplivale. Umesto normalnog, starijeg šefa dobila sam veoma mladog, zgodnog i krajnje neraspoloženog šefa.

"Dragi moji, želim da vam saopštim da naša mala firma raste, svi ostajete na svojim radnim mestima izuzev Elene, ona će raditi sa gospodinom Leonardom ali kasnije se naravno vraća u naš kolektiv. Sada će Elena izneti sve svoje klijente. Videćemo ko će je zameniti i bilo bi mi drago kada bi svi izašli u susret. Elena, imaš reč."

"Hvala, gospodine." Zahvalim se i udahnem moram se sada dobro pokazati.

"Gospođa Petrović je prva na listi. Marina je imala prilike da se upozna sa njom. Da li želiš da je preuzmeš?" Upitam Marinu jer verujem da će  ona sigurno hteti to.

"Može." Potvrdi iako sam sigurna da bi ona najradije Sebastijana.

"Gospodin Nikolić je sledeći. Marko da li želiš ti?" Upitam Marka jer verujem da se može uklopiti u taj projekat.

"Može." Ostaje nam još Sebastijan, teško da će se on sa nekim uklopiti.

"Gospodin Sebastijan je ostao, ali teško je uklopiti se sa njegovim stilom. Da li se neko javlja?" Pogledam u svoje kolege ali niko. Bukvalno kao da nisu čuli pitanje.

"Mislim da je najbolje da trenutno zadržiš Sebastijana, mislim da će se složiti da za njega odvojiš dva sata svakodnevno nego da ga preuzme neko od kolega. Tvoj stil je ipak moderniji." Ovog puta se šef javi i shvatam zašto ne želi da izgubi Sebastijana, on je jedan od klijenata koji najskuplje plaćaju naše usluge kao što im ovo nije prvi projekat.

"U redu." Složim se iako radije ne bih, posle hotela verujem da Sebastijan želi nešto više to je i dokaz njegova poruka.

"Ne može. Gospođica Elena radi sa mnom, imaćemo poslovna putovanja i mnogo toga obaviti za jedan dan. Prosto nije moguće." Leonardo istog trenutka prekine naš razgovor i sada mi se čini da je još više iznerviran.

"Šta Vi onda predlažete?" Šef upita Leonarda.

"Možete zaposliti nove radnike, svakako imate u planu proširenje firme. Gospođica Elena se može lično potruditi da pronađe nove kvalifikovane radnike i za to će imati 2 radna dana nakon toga krećemo sa novim projektima. Želim da se u potpunosti posveti mojim projektima. Zar se tako nismo dogovorili?" Leonardo cinično upita šefa i verujem da ne sme odgovoriti već da će sve biti onako kako Leonardo kaže.

"U redu, Elena da li se možeš pobrinuti za to da Sebastijan dobije novog kvalifikovanog radnika?" Šef me upita i vidim da je u nezgodnoj situaciji, nije smeo dozvoliti da Leonardo uzima najbolje radnike iz firme. To je najveća greška ali verujem da je na potpisivanju ugovora mislio samo na profit koliko će dobiti a ništa neće izgubiti.

Upravo se može susresti sa gubitkom najbitnijeg klijenta.

"U redu, pokušaću ali dva dana je premalo."

"Daj sve od sebe." Leonardo se uključi i shvatam da će rad sa njim biti veoma naporan.

"Marina da li možeš pozvati agenciju za zapošljavanje i proslediti im zahteve? Najbolje bi bilo da počnemo još danas." Zamolim Marinu jer sam još na samom početku radnog dana. Srećom da je ova radna nedelja pri završetku, što znači da od ponedeljka počinjem saradnju sa Leonardom.

"Moramo ustanoviti neka pravila u daljem poslovanju." Leonardo sedne u stolicu preko puta mene iako mu nisam ni dozvolila da to uradi.

"Slušam." Pogledam ga ozbiljno jer ne planiram da radim sa njim dok on celo vreme negoduje i traži razloge za svađu.

_________________________________

Leonardo je opasan šef😒, nismo navikle na njega kao mrguda🙍