Playboy [j.hs]✓

vila?!

•Jimin POV•
°dva dana kasnije°

Y/n dva dana nije izašla iz sobe, jedino da jede, ali tada bi samo ćutala. Pričala je samo sa JungKook-om i to na njegov nagovor. Krenuo sam ka njenoj sobi. Znam da joj je teško, želim samo da pomognem. Pokucao sam na vrata njene sobe iz koje se čulo tiho jecanje. Već dva dana plače! Jedva za doručkom, ručkom i večerom se suzdržava da ne zaplače. Teško joj je, kao i njemu. Pričao sam njim, ali nije ništa puno rekao. Y/n je kratko progovorila "uđi". Ušao sam i zatekao je kako plače na krevetu sklupčana u lopticu.

Ja:"Mala...?" - tiho sam rekao i seo pored nje na krevet

Y/n:"Jimin, pusti me na miru." - tiho je progovorila kroz jecaj

Ja:"Moraš sa nekim pričati! Ne možeš zauvek sedeti ovde u sobi!" - malo sam poviknuo, ali ne preglasno

Y/n:"Želim da zauvek budem u sobi!" - izdahnuo sam i legao na krevet kraj nje

•J-Hope POV•

Ušao sam u svoj stan posle par meseci. Konačno mogu da kažem da živim sam! Ostavio sam kofer u dnevnoj sobi i otišao da razgledam stan. Ušao sam u svoju sobu i raspremio krevet. Sve je ostalo isto, normalno kad niko ne živi ovde.

Ja:"Epa sad na miru mogu da plačem i da mi niko ne smeta. Ne dostaješ mi Y/n." - glas mi je pukao na sam izgovor njenog imena. Volim je, prosto je obožavam! Šta mi je ta devojka uradila! Nikad je ne bih prevario, ali poneo me je trenutak i jednostavno sam to uradio... Bacio sam se na krevet i zabio glavu u jastuk. Telefon mi je zazvonio. Nisam ni gledao ko zove samo sam se javimo
°poziv°

Ja:"Ian-e, nisam raspoložen ni za kakav izlazak."

Yoongi:"Nije Ian, Yoongi je. Mislio sam bi trebalo da znaš da Y/n već dva dana nije izašla iz sobe i da sve vreme plače."

Ja:"Kakve ja veze imam sa tim? Raskinuli smo." - osećam da je prevrnuo očima

Yoongi:"Da, jeste! Ali znam da ti nju još uvek voliš, kao i ona tebe!" - vikao je na mene. Iako ga smatram bratom nekad bih mu takav šamar zavalio da bi mu se glava okrenula za 360°

Ja:"Da, sve to je istina, ali ona je raskinula sa mnom, ne ja sa njom. Da se ja pitam nas dvoje bi i dalje bili zajedno, ali izgleda da ona ne misli tako." - izdahnuo je

Yoongi:"Da li si ti glup ili se samo praviš?!" - prevrnuo sam očima

Ja:"Nisam glup niti se pravim." - mislim da bi me ubio da sam negde bliže njemu, a ne da drugom kraju Seoul-a

Yoongi:"Da, glup si! Sad dovuci svoju guzicu ovamo i da joj sve objasniš!! Vas dvoje ste bili preslatki zajedno!!"

Ja:"Da li sam ja upravo od Min Yoongi-ja čuo reč "preslatko" a da nije reč o slatkišima?" - izdahnuo je kroz smeh

Yoongi:"Jesi! Sad dovlači guzicu ovamo!!" - prevrnuo sam očima

Ja:"Na-a."

Yoongi:"Lako ću saznati gde si doći ću i ubiti te majke mi!"

Ja:"Da, da nek ti je sa srećom u potrazi mene!" - prekinuo sam i isključio lokaciju na telefonu. Hajde da vas vidim sad da me nađete. Od ovolikog Seoul-a neći će me sutra malo. Konačno sam legao u krevet i zaspao. Znam da je tek 19h, ali opet...

°oko 3:40 ujutru°

Probudio sam razmišljajući o Y/n. Ta devojka mi ne izlazi iz glave! Šta mi se dešava? Po koji put preispitujem isto pitanje, ali uvek dam sebi isti odgovor. Ne znam. Reči koje sam već počinjao da prezirem! Na satu sam video da je 3:40 ujutru. Pa, valjda mi je dovoljno sna. Obukao sam crnu trenerku i crni duks i izašao napolje. Stavio sam kapuljaču na glavu i otišao do jezera koje je bilo blizu moje zgrade. Seo sam na kraj i zagledao se u svoj odraz.

Izgledam kao propali narkoman. U pola noći izlazim i sedim na travi kraj jezera obučen u crno. Neko će pomisliti da sam sektaš ili nešto slično tome. Pogledao sam u nebo. Prepuno zvezda koje sijaju i daju neki neobičan sjaja vodi. Iz vode su počeli da izlaze mehurići puni šljokica. Siguran sam da nisam drogiran! Kunem se životom! Jedan od njih mi je sleteo na ruku. Kada se probušio na rucu mi je bila mala vila. Obučena u roze svetlucavu haljinu

Vila:"Gledam te svaku noć. Znam da patiš za devojkom. Znam za svaku suzu koju si prolio zbog nje. Isto tako znam i za svaku ne prospavanu noć zbog iste te devojke. Jedinu reč koju ponavljaš dok spavaš je 'Y/n'. Predpostavljam da je to njeno ime." - ne verujem da pričam sa dobrom vilom ili šta god da je ona.

Ja:"Kako znaš sve o meni? Sigurno sanjam! Ovo nije stvarnost! Hoseok, vile ne postoje!"

Vila:"Nije ovo san. Hoseok, ovo je stvarnost. Samo mi veruj. Reći ću ti sve o njoj ako želiš." - klimnuo sam glavom

Ja:"Ali prvo mi reci tvoje ime."

Vila:"Ja sam Stella." - klimnuo sam glavom

Ja:"Sad mi ispričaj sve što znaš o njoj." - klimnula je glavom

Wow ljudi ispisala sam se baš za ovaj deo. PRIČA NEĆE BITI NATPRIRODNA SAMO ĆE IMATI TAKO NEKE DELOVE. Promenila sam imena poglavlja na priči. Ovako lepše izgleda i zanimljvije je. Nadam se da vam se sviđa priča! Već sada možete da predpostavljate kakav će kraj biti! Vote&com🖤