"Tko si ti?"
----------
On me je gledao u čudu. I razočarenju. Ustao je i krenuo prema vratima.
"Nemoj ići. Ostani. Molim te." Prošaputala sam.
"Ne... ne znaš tko sam ja?" Pogledao me je u oči svojim predivnim plavim očima, koje su bile ispunjene suzama. Iako ga ne znam, teško mi ga je gledati takvog.
"Ja... stvarno mi je žao..." Mucala sam.
"Ne, okej je." Obrisao je suzu koja je krišom pobjegla iz njegovog oka, te brzo klizila obrazom.
"Imam još jedno pitanje. Malo glupo..." Nesigurno sam rekla.
"Ne postoji glupo pitanje."
"Tko je... J.?"
Gledao me je u oči par sekundi. Jedna suza mu je pobjegla iz oka. Pa i druga. Brzo je skliznula s njegovog obraza, prateći liniju pada one prve. Stavio je ruku preko očiju. Valjda nije želio da ga vidim takvog. Iako je pokušavao suzdržati uzdahe plača, čula sam ih.
"Ne mogu ja ovo..." rekao je onim plačljivim, hrapavim glasom, te izašao iz sobe. Toliko o tome da ću saznati tko je J.
Ubrzo su u sobu ušli doktor i medicinska sestra. Doktor mi je svoju svjetiljku uperio u oči. Pokušavala sam zažmiriti, no on mi nije dao. Sve dok nije pregledao moje oči.
"Par brzih pitanja." Rekao je doktor. Vidjela sam da je na vratima bio naslonjen onaj dečko.
"Prvo pitanje. Kako se zovete?" Šutjela sam.
"Drugo pitanje. Znate li tko je ono?" Pogledao je u onog dečka, a ja sam i dalje šutjela.
"Treće pitanje. Znate li tko je Jake, iliti J.?" Znam da mi je onaj dečko pričao,o njemu, no opet ne znam tko je on. Što sam mogla nego šutjeti? Vidjela sam da je još par suza pobjeglo onom dečku iz oka. Žao mi ga je. Izgleda kao da stvarno pati.
"To je bilo za očekivati." Rekao je zapisujući nešto na onaj bolnički karton, koji je zatim objesio na run mog kreveta.
Doktor je zatim izašao, a medicinska sestra je nešto čačkala po cjevčica koje su virile iz moje kože i spajale moje krhko tijelo sa svakakvim aparatima.
Ostala sam sama sa onim dečkom. Moram saznati što se dogodilo.
"Zašto sam ovdje?"
"D.,-" prekinula sam ga.
"Prvo, još bolje pitanje, tko si ti, kako se zoveš?"
"Ja sam Ty."
"Drago mi je da sam te upoznala Ty." Rekla sam pružajući ruku. A Ty? Još dvije suze su pojurile njegovim obrazom.
"Zar me se stvarno ne sjećaš?" Odmahnula sam glavom.
"Okej, D. Odakle da krenem." Pokušao se nasmijati, no nije mu uspjelo. Nastavio je. "Ti i J. ste se išli provozati. Rekao je da ima iznenađenje za tebe." Zastao je.
"Tko je J.?"
"J... J. je tvoj... dečko... bio..." rekao je sa kratkim pauzama između riječi.
Sad shvaćam zašto mi se onaj put nešto pomaklo na to ime.
"Kako misliš... bio?"
"Pusti me da dovršim priču. Par dana prije mi je rekao što će to iznenađenje biti. Trebao je to biti dan koji bi oboje pamtili duže vrijeme. Namjeravao je zaprositi te." Pustio je suzu. "Dok ste se vozili, shvatio je da su kočnice otkazale. A.dolazila je opaka krivina. Znao je da ju nećete uspjeti proći. I dobro je znao. Niste..." Još jedna suza iz njegovih oceansko plavih očiju je potekla. "Ti si jako udarila glavom. Imaš amneziju..." stao je.
"A on?" Upitala sam.
"On nije uspio..." Više to nije bila jedna ili dvije suze. Sad su tekle.jedna za drugom, neprestano.
"Misliš... nije... umro je?" Osjetila sam kako mi se oči pune suzama. Bilo je pitanje vremena kad će krenuti teći.
Kimnio je glavom.
I to je bilo to.
Suze su tekle. Jedna za drugom. Bez prestanka. Nisam ih mogla zaustaviti. Niti obrisati. Dok jednu obrišem, tri nove se spuštaju mojim obrazima. Znala sam da mi to ime nekako znači. No ovo je previše. Jednostavno previše.
Znala sam da mi to ime i ta osoba nešo znače. A sada i znam što.
Sljedeće što se sjećam je piskutavi zvuk aparata. I crnilo.
***
Napokon, vidim svjetlost. To mi je trebalo.
Vidim svoje roditelje tamo. Vidim svoju malu sekicu. I nekog dečka. A tak dečko bio je J. Pružali su mi ruke. Da pođem sa njima. Svi osim majke.
Zašto ona nije? Zar me ne želi?
Toliko žarko želim ići sa njima. Pružam im ruku, no ne mogu doseći njihove ruke.
Svi se najednom okrenuše. I vratiše se natrag u još veću svjetlost.
"Mama! Tata! Ne! Vratite se po mene!" Derala sam se kroz plač.
"Ne još, dijete moje. Ne još." I otišli su. Natrag u svjetlost odakle su i došli.
Evo i drugi nastavak :)
Nadam se da će vam se priča svidjeti i vjerujem da ova neće biti kratka kao Try me.
Ako niste, pročitajte i nju :)
Ako vas zanima ostatak priče, stavite priču u 'Library' :)
V O T E & C O M M E N T!
Ly♥
