TI ILI JA

Uvod

"Čestitam koleginice, izvolite Vašu diplomu" oduševljeno gledam u dekana koji mi uručuje dugo očekivanu diplomu i ne mogu da skinem osmeh sa lica.

Sve ono za šta sam radila i trudila se,konačno se isplatilo.

Još uvek sa osmehom preko celog lica okrećem se prema roditeljima koji stoje nekoliko koraka od mene,i osetim stezanje u grudima kada vidim koliko su ponosni na mene, i majku koja krišom briše suze radosnice.
Konačno sam ostvarila svoj san!

Ne mogavši da držim više u sebi uzbuđenje, trčim ka njima raširenih ruku!

"Ponosna sam na tebe" majka me ljubi i čvrsto grli.

"Nemoj biti oštar šef dušo" otac se nasmeje grleći mene i majku.

"Sekoooo,znači li to da ćeš sada moći da mi kupiš onaj veliki automobil?" okrećem se i gledam svog četvorogodišnjeg brata kako me krupnih očiju gleda,pun nade.Čučnem tako da bidem u ravni sa njim i štipnem ga za obraz znajući da će se namrštiti,kao ljut što ga njegova velika seka smatra bebom.

"Naravno da hocu,Ben" osmehnem se,stavljajući mu svoju diplomu u ruke "Šta više,koliko večeras će ti biti u sobi".

Sada,potpuno deleći radost svih prisutnih,jako me zagrli,ponavljajući ocu i majci šta se upravo dogodilo,kao da oni nisu sve vreme bili pored nas.

"Gde je Sergej?" pitam roditelje,kada sam se konačno ispozdravljala sa svim kolegama i pristojno zahvalila svim profesorima na čestitkama.

"Oh,rekao nam je..." zvuk dolazeće poruke na mom telefonu prekinuo je majku kada je pokušala da mi objasni šta se desilo mom najboljem drugu,koji kao da je u par minuta potpuno nestao.

Sergej: Čestitam mojoj kozi na odbranjenom diplomskom radu! Izvini što sam morao iznenada da odem, u firmi je nastao problem, ali sve je sada u redu,ne brini.Očekujem te kroz sat vremena kod mene,da proslavimo bez matoraca,uz mnogo alkohola i stripere!

Nasmejem se na poslednju rečenicu,pomišljajući koliko je zapravo život lep kada imate gej najboljeg druga.

Naime,isprva,iako se znamo oduvek,Sergej je imao problem da mi prizna da ga ipak zanimaju momci više od devojaka,ali kada je to najzad učinio,malo je reći da sam bila presrećna,jer se naš odnos naglo popravio!

Sada,skoro šest godina od tog dana, Sergej je bio uspešan biznismen,u modnoj industriji, stvarajući sopstveni brend,a ja sam konačno dobila svoju diplomu i mogla da otvorim advokatsku kancelariju!

"Mama,tata,ja ću produžiti kod Sergeja posle ručka,proslavićemo kod njega!" kažem im dok sedamo i restoran,čekajući menije,na šta oni samo klimnu glavom u znak odobravanja.

Nakon toliko godina,mislim da su se i navikli da je Sergej praktično član porodice,ili kako je majka često u šali govorila prijateljima,usvojeno dete.

Nažalost,Sergeju mi i jesmo bilo nešto najbliže porodici,budući da je on svoje detinjstvo proveo po hraniteljskim porodicama,koje je menjao svakih nekoliko meseci,budući da je bio brlo problematično dete a kasnije i tinejdžer.
Dobra stvar koja je proizišla iz svega toga jeste da smo mi i počeli da se družimo baš zato što smo bili jedina deca u vrtiću koja su smela zlobnoj vaspitačici da svuku suknu koju je nosila tog dana na roditeljskom sastanku, u znak odmazde za užasne užine i skraćeno vreme za igru.
Naravno,Sergej je zbog toga promenio hraniteljsku porodicu i zaglavio preko dve godine sa ljudima koji nisu bili ni svesni njegovog postojanja, osim kada bi primili novac od socijalne službe,pa je on zato najviše vremena i provodio kod nas.