BROKEN HEART/Tara Subašić

♡25♡

Tara Subašić

Mirna sam jer znam da je Mia kod Marine i da će bit dobro. Pitanje da li sa ja dobro? Nisam niti ću bit,sve me pogađa i sve sam lošije.

"Sekić? Ajde dođi malo kod nas troje,pa i Toni te poželio"-rekao je Danijel i sjeo do mene

"Dan...nebi. Teško mi je i samo bi htjela bit sama."

"Neće ti samoća pomoć. Samo gore ti bude"

"Spremit ću se i idem kod mame malo,sigurno ću bit bolje"

"Odvest ću te,slaba si da voziš sama"

"Ne treba Danijel. Bude Jerko"

"Sigurno?"

"Da,uživaj ti sa njima."

Izašao je a ja sam obukla na sebe crne tralerice,bijelu majicu koja je malo podignuta na trbuhu da mi rana može disat i obula tenisice. Uzela sam mobitel i polako sišla

"Čuvaj se,dođeš natrag?"

"Sigurno"

Izašla sam iz kuće i ušla u auto.

"Jesi dobro? Bljeda si jako"-rekao je Jerko nakon što me pogledao

"Dobro sam,ne brini. A ti?"

"Ma oporavio sam se,a Mia?"

"Kod Marine i Svetka je,bolje da je tamo nego da mene gleda uplakanu doma."

"Imaš pravo."

Vi
Mia je kod Marine i Svetka,dovest ću je sutra popodne da bude na večeri s vama. Dovedi ju samo u ponedjeljak

Ante Rebić
Kako to da nije s tobom? Jesi ti dobro? Do koliko da ju vratim?

Vi
Dobro sam,idem kod mame. Ne znam dogovorit ćemo se

Spremila sam mobitel u torbicu i krenula van. Jerko mi je pomogao da dođem do vrata

"Tara? Sunce moje"-rekao je Milan i zagrlio me

"Ej bracek. Di je mama?"

"U dnevnom,ajde dođi"

Ušli smo i sjela sam do nje,a ona me samo zagrlila.

"Jesi dobro mišice?"

"Sad jesam. Očito si mi ti trebala da budem ok"

"Ma prasice jedna,stalno si sa Subom. A nas dva? Ništa aa?"-rekao je Oliver i poškakljao me po vratu.

"Pa dođite i vi nekad kod mene u Split i budemo skupa"

"Ma vidi ti male"

Marina Ćustić

Probudila sam se i sišla u dnevni,Mia je još uvijek spavala tako da sam ja spremala doručak. Ubrzo je došao i Svetko jedino je još princeza ostala

"Dobro jutro baka Marina"

"Dobro jutro malena. Jesi se naspavala?"

"Jesam. A ja bi nešto papala"

"Ajde sjedni i jedi"

Mia je jela,a ja sam otišla otvorit vrata

"Dobro jutro Tara,uđi"

"Sretan Uskrs Marina. Ma rađe nebi drugi put,može Mia doć pa da idemo?"

"Mia jede,malo prije se ustala. Ajde uđi"

Nekako je ušla i došla do Mie

"Mama nisam znala da ćeš ti doć. Jesi dobro?"

"Jesam ljubavi. Ajde jedi i idemo doma,baka je došla sa Milanom i Oliverom,pa kasnije ideš kod tate"

"Supeeer"

"Tara ako možeš prođi sutra morala.bi popričat s tobom"

"O čemu?"

"Mia ni je rekla kako ju Ante neće volit kad dobije drugo dijete,a sve to da joj je rekla Lea"

"Joj opet ona s tim. Dobro hvala Marina."

Oko 17h sam dovezla Miu u Vinjane i pokucala

"Ej Tara,zlato bakino"-rekla je Nediljka veselo kad je otvorila

"Bok bako"

"Ajde uđite"

Ušle smo i sjele u dnevni. Ubrzo je sišla Lea sa mamom i bratom a za njom i Ante

"Princezo moja"-rekao je i zagrlio ju

"Tata"

"Tara taman na večeru. Ajde skini jaknu i sjedni s nama"-rekla je Nediljka

"Neka Nediljka nebi hvala. Uživajte vi i čuvajte Miu."

"Tara? Kad da ju dovedem sutra?"

"Već sutra? Pa mogle ste ranije doć onda"

"Nediljka ne ljuti se,htjela sam ali sam bila užasno loše jučer pa ju je Danijel poslao kod Ćustića jutros sam išla po nju. Ante dovedi je do 18 da se otušira i spremi za vrtić"

"Dobro,čuvaj se Tara"

"Budem"

Lea Rebić

Sve neke izlike ima ova Tara. Ona je loše od čega? Od trčanja i ganjanja mog muža? Samo gleda kako bi se uvukla nekome,a i mala baš sad mora doć

"Lea? A jel znaš šta nosiš?"-upitala me malo razmaženo derište

"Ne znam Mia. Rano je još,svakako će bit posebno"

"A oću smjet čuvat bebu?"

"Kad naraste malo,male bebe se ne smije dirat puno po rukama i nosit jer postanu razmažene,kao ti"

"Ma Lea. Zar se tako priča? Dijete te normlno pitalo"-opomenula me Nediljka

"Pa rekla sam joj istinu."

"Lea ja nisam razmažena i samo sam pitala da li ću smjet čuvt bebu. No ne brini neću je ja dirat,kad mama rodi ja ću tu bebu čuvat onda,i samo da znaš mama je rekla da će tata voljet i mene i bebu jednako"

"Još i jezičinu imaš,ne raspravljaj se sa mnom mala"

"Lea zadnji put te upozoravam,zvat ću Antu"-rekla je Nediljka opet

"Neka bako,budem ja rekla tati"-rekla je mala vještica i ustala se od stola. Naučila ju je mater da odgovara,no neće dugo skratit ću ja taj jezik