BROKEN HEART/Tara Subašić

♡10♡

Tara Subašić

Mia mi je cjelu noć gorila i zaspala tek pred jutro,komirana sam i preumorna i sve bi dala da mogu spavat. No posao ne bira,a Mia? Nemam ju kome ostavit,Lea radi. Ustala sam se i obukla na sebe traperice i crnu majicu te obula starke i sjela na balkon

"Dobro jutro"-pozdravila me žena srednjih godina plave kratke kose

"Dobro jutro"

"Ja sam Ivana,Darieva supruga"

"Drago mi je,ja sam Tara"

"Jako si ljepa. Nego čula sam da je mala plakala je li sve u redu?"

"Hvala vam. Ma je nego je dobila temperaturu, ja moram radit pa sam u dilemi šta s njom"

"Ostavi ju meni pripazit ću je."

"Neće vam bit teret?"

"Ma nikako odgojila sam 2 sina tako da znam sve"

"Hvala vam puno Ivana,tu sam za 4 sata"

Ustala sam i uzela torbu i ključeve te se spustila i krenula prema vrtiću.

"Ej Ante"

"Ej Tara. Kako si?"

"Dobro baš idem radit,ti?"

"Putujem tebi. Jel Mia s tobom?"

"Ajme super. Ne Mia je kod kuće sa ženom od vlasnika kuće ima temperaturu."

"A mišica. Idem ja onda odmah njoj ne znam kako će prihvatit nepoznatu ženu"

"Može da. Idem vidimo se"

Zahvalna sam Bogu što je Ante odlučio doć sad kad nam treba.

"Dobro jutro"-rekla sam čim sam ušla u sobu svoje grupe

"Jutro Tarić"-odgovorila je Natali

"Teta Tala a di je Mia?"-upitala me malena Melanie

"Dobro jutro Melanie,Mia je doma bolesna je"

Radila sam i kad sam krenula doma zvao me Danijel

"Ej Daan"

"Tara..."

"Suba? Šta je bilo?"

"Tara tata..."

"Šta tata Danijel?"

"Umro je"

Stala sam na sred ceste s autom i šutjela. To ne može bit istina.

"Tara? Jesi dobro? Taraa?"

"Kad? Kako?"

"Danas,ne znam zvala me je mama sad. Krećemo danas iz Monaca"

"Vidimo se tamo"

Došla sam doma i izašla iz auta. Tek sad postajem svjesna,zašto i on?

"TATAAAAA"-viknula sam i pala na koljena. Mog tate više nema

"Tara? Jesi dobro? Šta je bilo? Taraa"-dozivao me Ante ali uzalud. Riječi iz mene nisu izlazile

"Tara reci nešto molim te"

"Ante tata"

"Dobro?"

"Umro je"-rekla sam i briznula u plač. Moj jedini superheroj.

"O Bože,dođi"

Ante Rebić

Uzeo sam Taru u naručje i uneo ju u kuću. Legnula je na krevet i plakala,njoj sve Bog uzima.

"Tara evo ti tableta,da se smiriš"

"Ante moram u Zadar"

"Ne ideš nikud sama. Idem s tobom"

"Lea? Budeš mogla pazit Miu?"

"Budi bez brige"

Uzela je najosnovnije stvari i presvukla se u crne traperice i majicu te smo krenuli. Zaspala je vrlo brzo

Tara Subašić

Došli smo nakon 3 sata te sam nekako izašla iz auta i krenula u dvorište. Vrisnula sam kad sam pročitala osmrtnicu.

"Tara? Smiri se molim te"

"TATAAAA"

"DANIJEL"-Ante je viknuo Danijela

"Tara? Nemoj molim te"-umjesto Danijela došao je Milan

"Mile tata"

"Samo se smiri molim te"

"TARA?"-začula sam Subu iza sebe

"Dan..."

Nijedno od nas nije ništa reklo. Samo smo plakali,ljudi su čekali da se smirimo ali uzalud

"Odite unutra doć će"-Ante ih je uveo a mi smo ostali vani

Nakon 5 minuta i mi smo ušli

"Tara,Danijel primite našu sućut"-rekla je susjeda a mi smo kimnuli glavama.

"Dođite u dnevni,moram vam pročitat šta sam dobila od svekra"-rekla je Tonka ona je još najmirnija

"Dragi moji Danijel,Tara,Oliver,Milan,Boja,Antonia. Ovo pišem jer ne znam kad će doć moj kraj ali osjećam da će bit uskoro. Umrijet ću sretan jer sam upoznao unuku Miu,saznao sam da moj ponos od Danijela postaje tata i da se Subašići šire. Danijele budi sretan i uči dijete onako kako sam ja tebe,Taro moj,moje sunce najljepše,moja kraljice čuvaj mi moju princezu Miu i čuvaj Antu jer te istinski voli. Dečki Oli i Mile čivajte svoju majku i ne plačite,ja vas sve obožavam i gledam s neba. Dančo čuvaj Taru moje zrno oka čuvaj najbolje što možeš i nikad ne dopusti da plače nitko od vas neka ne plače. Voli vas sve vaš tata,muž,svekar i punac.

Nakon što je Tonka pročitala pismo samo se uhvatila za trbuh i zaplakala. Svi smo plakali,meni mog tate više nema.

"Trudna si?"-prošaptala sam.

"Da,Jovi se ispunila želja,dečko je"

"Čestitam"

Barem je umro sretan i ispunjene želje.