Albatros

13

Sud je odredio nov dan za ročište, Drejk i ja ćemo se uskoro razvesti. Pronašla sam odličnog ginekologa koji će voditi moju trudnoću, rekla sam roditeljima da sam trudna i oni su bili oduševljeni, to što se razvodim je bilo sporedno i danas sam nabavila psa čuvara. Živeću sama sa detetom i želim da se osećam zaštićeno. Moj zaštitnik se zove Kan i ima šest meseci. Naravno pas trenutno živi sa mnom u kući jer je sladak i mio, ma pravi je lepotan.

Moj život se vraćao u normalu ili je poprimao obrise budućnosti, ponovo sam bila srećna jer sam se toliko radovala bebi koju nosim da to nisam mogla rečima da opišem. Moj otac i mlađa braća su napravili kuću za mog psa ali Kan je spavao sa mnom, u mom krevetu, Klara me je često posećivala, Ivet takođe i tako sam dogurala do četvrtog meseca trudnoće, skoro, danas moja beba u stomaku puni tačno tri meseca i danas se razvodim.

Na meni se ne vidi trudnoća zato što sam trudna samo tri meseca ali obožavam da nosim haljine, sama sebi dajem na znanje da sam trudna, glupo znam ali čini me srećnom. Uzbuđena sam što ću videti Drejka, poslednji put smo se videli kad sam napustila Majami, pre dva meseca i nisam otišla u ljutnji, jednostavno oboje smo znali da smo zaglavili. Ali ja sam sada srećna, neverovatno šta je uradila od mene moja bebica.

. . .

- Spremna? – pita me advokat.

- Jesam, izvini što kasnim.

- Ne kasniš, tvoj suprug je stigao pre dva minuta.

- Drejk je ovde?

- Da, i njegov advokat. Idemo.

- Idemo – udahnem duboko i spremin se.

Drejk je zaista bio tu, sređen, doteran i sa adbvokatom koji mu je prijatelj, Semjuel Beket. Pozdravimo jedno drugo klimanjem glave. Bilo je čudno ali ne previše.

Sudija je čitao našu imovinu i postavljao pitanja, nisam želela ništa da tražim od Drejka ali zadržala sam kuću koju mi je poklonio, on je spremio i određenu svotu novca za mene ali to sam odbila. Spomenuta su deca koju nemamo što razvod čini lakšim i to mi je zasmetalo, bilo je malo mudrovanja, da li smo sigurni i slična pitanja. Dok smo stigli do kraja već mi se piškilo.

- To je sve, ukoliko nema primedbi možete potpisati sporazumni razvod braka – obaveštava nas sudija.

- Nema – rekli su advokati.

Prvo su dali meni papir i uzela sam olovku. Potpišem se i okrenem ugovor ka Drejku, on je pogledao u mene i povukao ka sebi ugovor. Vrteo je olovku i bojala sam se da će se predomisliti.

- Izgledaš prelepo – bio je njegov komentar.

- Hvala.

Drej je potpisao razvod i sklonio ugovor. Kao da mi je skinuo okove. Ne mogu drugačije da opišem osećaj koji me je obavio, kad da je na ovom svetu jedna laž manje, naša laž.

- To bi bilo sve, od danas više niste u braku. Slobodni ste.

Uzlazimo iz sudnice i rukujemo se sa advokatima, moj je žurio na sledeće ročište a Drejkov nam je dao prostora.

- Kako si? – pitam Drejka.

- Nije loše, ti?

- Dobro, zaista dobro. Jesi li rešio problem sa drogom? – krenemo zajedno ka izlazu.

- Da, to je završeno, Letisija je dobila dodatnu kaznu zbog podmetanja.

- Kako ti je porodica?

- Svi su dobro, hvala Bogu, tvoji?

- I moji su dobro. Usput, hvala ti za kuću – zaista volim tu kuću.