Albatros

17

- Nisam gladna, Ivet i ja smo upravo smazale više od polovine pice – kažem Drejku. Razgovaramo telefonom i nosim kafu za mene i Ivet.

- Kako je ona?

- Znaš već, ogovara te.

- Da znam.

- Kako ti je sestra?

- Danas izlazi iz bolnice.

- A tužba?

- Nagodili smo se, kreten je prihvatio novac.

Tip koji je udario drejkovu sestru je tužio Drejka ali izgleda da je povukao tužbu. Šta sve novac radi...

- Dobro za tebe.

- Dolazim sutra, ne radiš za vikend?

- Ne radim. Izvoli Ivet.

- Hvala.

- Neću da vas ometam, vidimo se sutra.

- Vidimo se – skonim telefon i sednem.

- Vidim ljubav cveta – Ivet me zeza.

- Osećam se kao na početku veze – priznam.

- Samo što si napumpana – ističe ona.

- Da, ali osećam se stvarno dobro.

- Samo ti sdi srećna nakon razvoda i udata a nisi zapravo udata – nasmešila se.

- Ha, ha, samo me ti zezaj.

- Leti! – neko me zove i cimnem se.

- To zvuči kao dete – Ivet ustaje.

- Ima li koga?

Ustanem i otvorim kapiju a na njoj stoji Misi.

- Ćao Misi.

- Ćao, ovo je za tebe – pružila mi je cveće.

- Ovaj... hvala – prihvatim zbunjeno.

Buket je sladak, sačinjen od ubranog svežeg cveća.

- Hvala ti što si spasila mog Ria.

- Nema na čemu pile, jesi li sama ovde? – pogledam naokolo.

- Da.

- Niko ne zna da si ovde?

- Ne.

- Ne smeš da odeš a da se ne javiš.

- O... znam to.

- Hajde da pronađemo tvog tatu – uhvatim je za rukicu.

- Ivet brzo se vraćam.

- Ok!

Pustila sam dva koraka kada je Tejlor izleteo na ulicu kao da ga đavoli gone.

- Misi!

- Ovde je! – viknem.

Spustio je glavu na trenutak pa je uspravio.

- Koliko puta da ti kažem da ne smeš sama na ulicu? – prilazi nam ozbiljno u farmericama i pocepanoij majici sa čekićem u ruci, očigledno je nešto radio.

- Samo sam donela cveće za Leti – kaže devojčica snuždeno.

- Odmah smo krenule nazad, rekla mi je da je izašla bez dozvole – kažem brzo.