Mijin tajni dnevnik

Chapter 7.

"Mia?", osetila sam blago šamaranje i polako stvaranje slike pred očima. Dolazila sam svesti.

"Šta se desilo?", pitala sam Uglješu koji se nalazio iznad mene.

"Samo si se odjednom sručila.", pogledala sam oko sebe i shvatila da se nalazimo u kolima, ali na potpuno drugome mestu od splava na kome su ostala moja poslednja sećanja.

"Gde smo sad?", uhvatila sam se za glavu dok sam razgledala kroz otvoren prozor.

"Odvezao sam nas dalje od gužve da dodješ sebi na vazduhu.", klimnula sam glavom i dalje sva izgubljena. "Mia koliko ti se često dešavaju ovakve stvari?"

"Jako često. Imam problem sa pritiskom."

"Jesi li proveravala da li je samo pritisak u pitanju?", nervirao me ovim ispitivanjem.

"Naravno da jesam. Ustanovljen mi je nizak pritisak još od kako sam dete bila. Previše stresa dovede me u tu situaciju, ali navikla sam već.", nasmešila sam se.

"Lezi još malo pa ćemo ići kući.", klimnula sam glavom. Kola su me gušila pa sam otvorila vrata i sela ispred haube.

"Koja je tvoja priča?", progovorio je nakon više vremenske pauze.

"Moja priča? Moja priča ti je vrlo složena. Šta te tačno zanima?"

"Sve.", imao je neki pažljivi pogled na sebi. Onaj sa kojim se još uvek nisam susrela.

"Roditelji su me ostavili kada sam imala 4 godine. Svako je otišao svojim putem gradeći karijere i ispunjavajući snove koje sam ja neplanski prekinula. Ostavljena sam babi i dedi koji su posvetili ceo svoj život meni kako nikad ne bih osetila odsustvo roditelja."

"Zašto si onda sada ovde sa Sladjanom? Tako nešto da sam doživeo zasigurno ne bih pomagao toj ženi koja mi je majka.", nasmešila sam se.

"Ne pomažem slobodnom voljom. Znaš, moj deda je ostao invalid posle saobraćajne nesreće i dobro lečenje mu je bilo jedini spas. A pošto si me ostavio bez posla i dinara u džepu bila sam primorana da prihvatim Sladjaninu ponudu.", nije mu se svidelo što sam spomenula taj dogadjaj koji će za mene ostati dobro upamćen.

"Svi imamo svoje dobre i loše momente Mia.", napravila sam neku grimasu koja ga je zasmejala. Bilo mi je neobično videti ga ovako opuštenog.
"A baba? Kako do sada nije skontala da nisi sa Sladjanom? Slala ti je sigurno neke poklone."

"A moja majka je bila vešta u petljanju i laganju, čim je uspela da krije istinu 18 godina. Slala je naravno, samo što su sve te pare stizale Sladjani, a ona mi je otvorila račun u banci da mogu da ih podignem po potrebi. Čudna smo mi porodica, jako čudna.", klimnuo je glavom.

"I previše čudna. Mada dobra je Sladjana, ne mogu poreći. Posle mamine smrti ćale je živnuo uz nju. Počeo je ponovo da se smeje i raduje životu. Uvek se trudila da bude što bolja prema meni, želela je da mi nadomesti majku pretpostavljam."

"Svom detetu nije bila majka, ali se za tudje trudila da bude.", podsmehnula sam se dok me bol iznutra jela.

"Propustila je mnogo što te ostavila.", oboje smo se trgli na reči koje su sasvim slučajno i neoprezno izletele iz Uglješinih usta.

"Hoćemo li polako?", klimnuo je glavom pa smo se za tili čas našli u kolima na putu ka kući.

(...)

"Mia da li si se stvarno onesvestila sinoć u klubu?", nisam uspela ni oči da otvorim odmah sam bila napadnuta od strane moje majke.

"Mhm, dobro sam sad.", pokušavala sam da povratim san ali me izvukla iz kreveta i naterala da se uljudim i da idemo lekaru.