Mijin tajni dnevnik

Chapter 6.

"Samo joj malo skrati krajeve, ima prelepu kovrdžavu kosu, ništa ti tu ne diraj.", celo jutro bila sam zaposednuta frizerima, stilistima i ostalim izvrnutim umovima koje je moja luda majka redovno posećivala. Svi su se tepali sa dušo, maco, od čega mi je stvarno više bilo muka.

"Ne brini Slaki, oporavićemo joj kosu biće kao nova.", počeo je da mi stavlja neke preparate koji su prelepo mirisali.

"Jesi li čula da Irina želi da se kandiduje za predsednicu u savezu žena?", skočila je kao opržena.

"Molim? Kako se usudjuje samo? Svi dobro znamo da je to mesto moje.", masirsla je slepoočnice vrlo oprezno kako šminka ne bi spala sa tog dela.

"Ima veliki plus, ćerka joj se udaje za sina Marte i Branka Savkovića. Slaki moramo da udarimo kontru što pre.", oboje su pogledali u mene sa kezom na licu.

"Šta god da ste smislili izuzmite me iz toga. Ne pada mi na pamet da visim po skupovima, savezima i sličnim glupostima.", rekla sam im oštro, ali nisu odustajali.

"Miki.", odmah sam ga prekinula.

"Ne zovi me Miki."

"Trebaš nam da oduvamo Irinu, kada vidi ovakvu prirodnu lepoticu poludeće Slaki. Posebno jer je ona njena kao saraga ružna.", toliko sam se glasno zasmejala da me vilica zabolela.

"Ma nema šanse. Radite šta god hoćete, samo mene ne mešajte u te vaše gluposti."

"Nagovorićemo mi nju Perkins, ajde završavaj je gospodja mama samo što nije stigla.", glava mi je bila zabačena pa je usledilo najprijatnije masiranje glave i pranje kose koja je dobila neki poseban sjaj.

(...)

"Ne želim to da obučem.", imale smo raspravu oko glupe haljine koju me terala da nosim.

"Obična cvetna haljinica, videćeš i sama koliko je prijatna.", odmahnula sam glavom.

"Obećavam obući ću je kad baba dodje, sad me pusti da učim u šorcu i majici molim te.", napokon je popustila i ostavila me nasamo.

Napokon malo mira. Od kako sam došla ovde bila sam u očnom vidokrugu moje majke koja mi nije davala prostora da dišem. Rešila sam da završim rad koji sam trebala da predam za ispit koji je bio za 15ak dana. Bolje da preostane vremena nego da ga manjka.

Sišla sam do kuhinje i u omiljenu šolju napravila hladan nes kako bih se rashladila i živnula pred crtanje. Dvorište je bilo predivno i prelepo pa sam svoj mir pronašla pored bazena na velikom stolu za sedenje. Pošto je bio u hladu rasklanjala sam stolice i donela jedno udobno jastuče da što više olakšam sebi.
U ovakvim uslovima mogla bih satima raditi, sigurno mi je zato vreme brzo prolazilo. Posao me ispunjavao, makar to bilo usisavanje, volela sam obavezu koju moram da obavim. Osećaj nakon postignutog cilja bio bi neprocenljiv.

"Šta radiš to?", trgao me Uglješin glas pa sam skoro poskočila. Skinuo se u kupaći šorts i zavalio se u stolicu do mene.

"Završavam rad za ispit.", nisam obraćala puno pažnje na njega.

"Arhitektura?", klimnula sam glavom. "Ja gradjevinu studiram.", sad sam ga već pogledala.

"Stvarno? Ne deluješ mi kao neko ko studira.", nasmejao se.

"Svi tako misle. Možda ne bih ni studirao da me ćale nije na silu upisao i naterao da se školujem kako bih preuzeo firmu."

"Znači privatni? Nisam ništa više ni očekivala od tatinog sina.", nije mu bilo prijatno nakon mojih reči, ali zasigurno nije zaslužio ništa bolje nakon onog vredjanja juče.