Mijin tajni dnevnik

Chapter 12.

"Nema ga...
Odlučio je da ode daleko, od mene, od nas.
Ali ne patim, osećam slobodu, osećam mir i srećna sam.
Samo me kopka.
Gde li se ta neukrotiva zverka zavukla?
Prolazili su dani, prošla je sedmica, za njom još jedna.
Bez poruke.
Bez poziva.
Nema te Uglješa.
Izgleda da si ovaj put stvarno održao svoju reč i otišao.
Jesam li ovo iskreno želela?"

Uglješa

"Mali imaš li neki problem ti? Nisi sav svoj ovih dana.", obratio mi se Dejan dok smo sedeli u skladištu. Svi su me zvali mali jer sam bio najmladji od svih prisutnih.

"Nemam, možda i imam. Ne znam ni sam.", Dejanu sam jedino mogao da se poverim, poznavao sam ga od moje šesnaeste. Na svakoj utakmici bili smo zajedno. Bio je čovek od reči i poverenja.

"Nemoj mi samo reći da je neka devojka razlog tvojih muka?", zasmejali smo se. "Ona mala, kako se beše zove? Zara, Sara?", odmahnuo sam glavom.

"Ma kakva Sara. Ja sam i zaboravio za nju Bog te jebo.", Dejan se zavratio od smeha na moje reči.

"Ko je onda? Ajde Uglješa, ispljuni tu muku, biće ti lakše."

"Ima jedna nenormalna devojka. Da se ogradim pre svega, ne osećam ništa prema njoj, samo me nervira činjenice što mi je preblizu, a opet previše daleko."

"Au mali, pa ti si baš u kurcu. Možda te samo nervira što je prva koja te odbija? Prva je koja te ne želi kao sve ostale, udara kontru i uporno ti baca čežnju. Želiš da je pokaraš, ali ona uporno govori ne.", njegove reči su tako imale smisla. Sve što je rekao bilo je potpuno logično.

"Nemoguće je prići joj. Da je upoznaš osetio bi vatru koju ima u sebi. Ali stoji, želim da je pokaram od kako sam je prvi put sreo.", jebač iz mene se oglasio. Nisam mogao da zanemarim mog druga. Njemu je ovo najteže padalo.

"Onda to uradi. Odvedeš je u krevet, smiriš strasti i svako na svoju stranu.", svidela mi se ideja. Samo što će to biti nemoguće za izvesti.

"Zove šef.", obojica smo skočili na Pajine reči i potpuno zaboravili na prethodnu temu.

"Jel mali tu?", prvo je za mene pitao.

"Tu sam."

"Odlično, ti mi trebaš. Imam za tebe jedan posao koji je jako važan."

"Slušam.", bio sam ozbiljan.

"Moraš da pronadješ moju ćerku. Za sada ti neću davati dalje informacije. Sledeći put kad se čujemo dobićeš sve što sam sakupio o njoj prethodnih godina.", ma daj. Sada još treba da tražim neku malu razmaženu bogatašicu koja će mi se nakačiti na kurac, i naravno ja ću za to biti kriv jer je njegova ćerka.
"To je sve. Možete ići.", pre nego što smo uspeli bilo šta da kažemo prekinuo je vezu.
Nisam znao ko je taj čovek. Niko nije znao, sem Gojka naravno. Poslove je on vodio po Beogradu. Zanimalo me ko se krije iza tog grubog muškog glasa. Kako li izgleda ta krvopija zbog koje prolazimo sito i rešeto iz dana u dan?

Mia

Još jedna godina na fakultetu je završena. Pokupila sam sve knjige sa police i stavila ih u organizator kako mi ne bi zauzimale mesto.
Otvorila sam veliki prozor i izašla na malu terasicu sobe.
Moj Beograd... kako mi je samo nedostajao. Volela sam more, volela sam da odem negde, ali ni jedan grad, ni jedna država nemaju to što ima on. Uvek sam mu se rado vraćala.
Prošlo je skoro mesec dana od kako je Uglješa misteriozno nestao. Dok je Laura plakala, baba brinula, Sladjana i Ivan su bili potpuno smireni. Rekli su da je to sasvim normalno za Uglješu i da je imao naviku da samo tako nestane.