Chapter 20.

390 15 7
                                    

Gutljaj kafe naterao je moje umorno telo da se razbudi. Sedela sam na terasi dok je kiša u potpunosti rešila da uništi današnji dan. Ušuškala sam se u toplo ćebence dok je Apolon svojim velikim telom bio šćućuren pokraj mojih nogu. Mazila sam tu veliku glavu koja me posmatrala svojim nežnim okicama.

"Mislim da je počeo da te voli više od mene.", od kako smo se vratili sa puta nisam imala mogućnost razgovora sa Uglješom.

"Oseti da sam ga iskreno zavolela."

"Teško je ostati imun pri takvom dodiru.", zasmejala sam se, pa ni njemu nije dugo trebalo.

"Šta lupetaš Uglješa?", odmahnula sam rukom kroz šalu. Baš tu ruku je uhvatio u vazduhu i na taj način me privukao sebi. Ugrizao se za donju usnu pa ih agresivno prislonio na moje. Nisam očekivala ovaj poljubac, ali nije mi trebalo puno da mu se prepustim. Zašto ovo radi? Prstima je našao put do moje kose koja se uvijala pod njegovim stiskom. Poljupce je spustio na moj obraz pa duž mog vrata sve do ušnog dela koji je naterao moje telo na uzdah zadovoljstva. Osetila sam smešak uz vrelu kožu dok su nam se oči polako susretale.

"Šta ovo bi?", zbunjeno sam upitala.

"Am, prijateljski poljubac?", klimala sam glavom i dalje sludjena svim što se desilo.

"Prijateljski poljubac onda.", čuli smo korake pa smo se naglo odmakli jedno od drugog. Milena se pojavila pred nama.

"Dobro jutro društvo. Mia jesi dobro? Sva si crvena.", opipala sam svoje obraze koji su bili vreli.

"Ma dobro sam, samo sam se zagrejala previše.", imala je sumnjičavi pogled pomešan smeškom.

"Imam za tebe previdne vesti. Znaš li ko večeras peva na splavu gde idemo?"

"Ko?"

"Aco Pejović.", zenice su mi se naglo raširile. Srce mi je naglo poskočilo i bila sam previše srećna zbog činjenice koju sam upravo saznala.

"Lažeš me? Nemoj se igrati sa mojim srcem Milena.", pravila sam se kako joj pretim.

"Ozbiljno ti kažem, udji pa proveri ako mi ne veruješ.", odmah sam uzela telefon i čim sam proverila informaciju, sa oduševljenom grimasom na licu sam se okrenula ka Uglješi i uporno mu pokazivala prstom na telefon.

"Vidim ženo, dobro je.", oboje sam uspela da zasmejem svojom reakcijom. Od sreće sam se popela na garnituru i preko youtube-a pustila "Neverna" pa zaplesala. Dva para očiju bili su upereni u mene. Jedne su me gledale sa osmehom i zabavom, dok su me druge gledale sa oduševljenjem i dozom iščekivanja. Moralo se priznati, od ove žene se moglo sve očekivati.

Uglješa

Napokon sam uhvatio vremena da se posvetim poslu koji je išao sve svetlijom putanjom. Svetlijom? Figurativno samo.

"Mali, šef će te kontaktirati danas. Očekuj poziv, budi kraj telefona."

"Opusti se, danas sam samo vaš.", zasmejala se gorila ispred mene.

"Kako ide sa onom malom?", na trenutak sam zaboravio da sam već jednom pričao o Miji baš na ovom mestu.

"Sve po starom. Ne da se, ali nisam ni ja lak igrač.", naravno da nisam planirao da iznosim detalje našeg odnosa. Nisam bio tolika životinja, barem ne prema njoj.

Zvono telefona obojicu nas je trglo. Pogledao sam nepoznat broj na ekranu pa sam se ushićeno javio. Znao sam šta mogu da očekujem.

"Jesi li u skladištu?"

"Da.", ostao sam hladan i svoj.

"Uskoro ću ti proslediti sve informacije koje sam prikupio o mojoj ćerki. Nadam se da ne moram da napomenem za diskretnost ovog posla?"

Mijin tajni dnevnikTempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang