Mijin tajni dnevnik

Chapter 16.

Miris kafe naterao je moje telo da se probudi iz dubokog sna. Skoro se nisam ovako mirno naspavala. Ispravila sam nago telo u polusedeći položaj i prihvatila šolju vrelog napitka u svoje ruke. Ah miris, samo me taj miris mogao dići iz mrtvih.

"Kao da sam je poručila.", seo je u isti položaj pored mene.

"Znao sam šta će ti najviše prijati.", otpila sam gutljaj dok je nastavio da priča. "Oduševljen sam ovim stanom. Stvarno odaje osećaj doma.", nasmešila sam se.

"I jeste dom. Pun emocija, od lepih pa do onih ružnih, ali sve to je činilo naš život."

"Čovek tek sa godinama shvati šta znači biti bogat. Kad sam izgubio majku sve pare sveta mogle su biti moje, opet bih bio siromah u duši.", srce mi se steglo nakon ovih reči.

"Porodica je bogatstvo. Zdrava porodica, zdravi odnosi jedina su sreća koja je validna. Veruješ li mi da je Ivan taj koji je ulio neku novu nadu u moj život? Zbog njega sam počela ponovo da gradim sebe, svoju viziju o sebi i neku bolju budućnost.", pogledao me.

"Baš si se vezala za njega, zar ne?", klimnula sam glavom.

"Stvarno je poseban čovek. On je jedina ispravna odluka koju je Sladjana donela u životu.", tim rečima umela sam da prekinem svaki razgovor vrlo često. Valjda sam ljudima nesvesno stavljala do znanja kada je kraj.

(...)

"Uopšte ne želim da se budalaštine ponavljaju.", slušala sam babine kritike uzastopno.

"Zašto toliko voliš da kontrolišeš tudje živote?", nije se nadala mom suprotstavljanju.

"Kako mi se to obraćaš?", vidno se uvredila.

"Kao odrasla osoba, mlada žena, da ne kažem jedina koja u ovoj kući i sme da ti kaže nešto, previše voliš da se igraš Boga baba, a njemu od gore se to ne svidja.", pokazala sam prstom ka nebu.

"Bajković Mia, ovakva nekultura je nedozvoljena. Kako se samo usudjuješ da izgovoriš takve gluposti?", ustala je sa fotelje i povisila ton.

"Zato što mi je dosta da svako uredjuje moj život kako njemu odgovara. Dosta mi je ovog savršenog ponašanja i manira visokog društva. Prihvati me takvu kakva jesam Jovanka. Prestani da me menjaš.", Sladjana je ušetala u sobu.

"Šta se dešava ovde?", svim silama sam se trudila da ne poludim.

"Tvoja ćerka je očigledno rešila da se okrene protiv mene, protiv jedine babe koju ima.", prevrnula sam očima.

"Mia, šta se dešava sa tobom više? Ko te toliko kvari i okreće protiv porodice?", baba je uzdahnula dramatično pa je pažnja opet bila usmerena na nju.

"Šta ti misliš ko? Onaj sa kojim se smuca svake noći."

"Uz dužno poštovanje prema tvojim godinama i tome što si mi baba ne dopuštam ti da bilo šta pričaš o mojoj časti i poštenju. Niko nema pravo reč da progovori o tome u ovoj kući.", bila sam drska i ni malo prijatna. Nisam imala potrebu da produžujem moj opstanak ovde. Okrenula sam se i otišla.

"Ista si tvoj otac Mia.", dodala je baba pri mom odlasku. Nisam mogla da znam, nisam ni poznavala svog oca.

U kuhinji sam napravila voćnu salatu kako bih prezalogajila nešto. Nisam imala volju ni za čim. Čak ni za kafom.

"Nije nam dan?", Uglješina pojava samo je dodatno doprinela mom besu.

"Nije mi život."

"Što tako negativno?", pokazala sam očima ka dnevnom.