Mijin tajni dnevnik

Chapter 8.

"Kod mene pretnje ne pale Uglješa, moraš uraditi nešto što će me više uplašiti.", rekla sam sarkastično. Nije odgovarao, samo se nasmešio i u sledećem trenutku prislonio svoje usne na moje u jak i snažan poljubac kom smo se oboje prepustili.
Jedna ruka našla mu se u mojoj kosi dok se druga spuštala duž mog tela sve do zadnjice. Čim su informacije došle do mog mozga naglo sam ga odgurnula od sebe i udarila snažnu šamarčinu da mu se vilica okrenula. Nije mu dugo trebalo da me uhvati za vrat i ovlaš stegne.

"Sad si me udarila i nikad više.", snažno sam mu odgurnula ruku iznervirana takvom nasilničkom reakcijom.

"Sad si me poljubio i nikad više.", zapretila sam mu pa nastavila nazad ka kolima. Želela sam što pre da odem od nasilnika.

(...)

"Kasno sam video poruku, trebala si me pozvati da ti obezbedim prevoz.", uz jutarnju kafu vodila sam jedan jako prijatan razgovor sa Ivanom. U ovoj kući jedini on budio je mir u meni.

"Bilo je iznenada, a i bilo je veoma zanimljivo voziti onakav auto. Pre sam mogla samo da maštam o njima jer su mi uvek bili nedostižni. Nadam se da nije problem?", nasmešio se.

"Svidja li ti se baš puno taj auto?", klimnula sam glavom i otpila gutljaj prelepog kapućina koji sam nam lično napravila.

"Kome se ne bi svidjao?"

"Kafa ti je savršena, ni u jednom kafiću i restoranu nisam pio lepšu, a veruj mi previše sam ih obišao.", bilo mi je drago da to čujem.

"Dok sam radila u kafiću pravila sam preko sto kafa na dan. Mada više mislim da je to zbog ogromne ljubavi prema njoj. Ivane, mogu li nešto da te pitam?"

"Naravno dušo, šta god poželiš.", malo sam se pribrala pa složila rečenicu u glavi.

"Kako si ti uspeo? Tvoja firma je naširoko poznata kako na Balkanu, tako i u Evropi, sigurno si se puno stvari odrekao kako bi postigao ovoliki uspeh?", malo se uozbiljio pa propričao.

"Znaš, dok sam bio momak imao sam prevelike ambicije. Bio sam veoma siromašan i želeo sam da pokažem sebi da mogu, verovao sam da ću trudom i radom postati neko i nešto. Koliko je znanje bitno, faktor sreće je mnogo veći naravno. Naleteo sam na dobre ljude prilikom studiranja, imao sam dobre mentore i veliku podršku. Ljudi vole kada si dobar i neiskvaren, zato sam i dobio priliku da radim za inostrane firme. Godinu po godinu štedeo sam pare, učio, slušao savete boljih od mene i eto, uspeo sam.", oduševljeno sam slušala svaku izgovorenu reč. Nakon par minuta pridružio nam se Uglješa sa par masnica po licu, mada ni jedno ni drugo nije marilo za njega.

"Kada tako to ispričaš pomislim da ću možda i ja jednog dana uspeti i biti u istom rangu sa tvojom firmom. Misliš li da ću uspeti?", uplašeno sam pitala.

"Veruj mi na reč Mia, pogazićeš ti mene u jednom koraku. Svi vole poslovne, odlučne i hrabre žene, a ti si sve u jednoj. Samo nastavi putem snova, a ako ikako mogu da ti pomognem biću tu jer i sam znam koliko je ovaj put težak i trnovit.", osećala sam suze radosnice u uglovima očiju.

"Ako ikada uspem, ispisaću i uramiti ove tvoje reči, obećavam.", oboje smo se nasmejali pa sam ubrzo nastavila sa pričom. "Buva nikad nije davao da svoje snove porušim zbog njegovog lečenja, zato nije želeo da čuje da trošim pare koje sam od malena odvajala sa strane. Želim sledeće godine da odem u Italiju. Previše me privlači način studiranja i života koji Milano pruža. Prošle godine su me profesori sami pitali da li bih želela da svoj talenat tamo usavršavam.", zadobila sam dva oduševljena pogleda.

"Kako bi se snašla tamo sama? Ipak je to strana zemlja, strani jezik bez igde ikog svog?", i njegov glas smo napokon čuli.

"Uglješa je u pravu Mia. Zar si spremna na nešto tako?", klimnula sam glavom.