Vrhovni Gospodar

4. poglavlje

Nakon što su sahranili svoje mrtve i pobrinuli se za svoje povrede, povorka je nastavila dalje, sada sa dodatnim članom koji sam bila ja.

Kočija je bila uništena u napadu tako da smo dalje nastavili peške, krećući se polako, zbog onih teže povređenih. Iako je put sam po sebi bio dosadan, saznala sam par korisnih informacija.

Devojka se zvala Ling, a njen brat Zeno. Njihovo porodično prezime je bilo Su, a njihov klan je bio jedan od pet vodećih u mestu iz koga su došli. Medjutim, njihova pozadina nije značila ništa u većim mestima kao što je Asan, gde su se i uputili. Kako bi doneli čast i slavu svojoj porodici, planirali su da se pridruže najpoznatijoj akademiji u regionu, koja se upravo nalazila u Asanu, Demonskoj akademiji.

Sam njen naziv je bio dovoljan da utera strah u kosti svakoj normalnoj osobi, ali je zato kod onih koji su maštali o samom vrhu, budio želju za uspehom.

Kako bi uopšte pohađao Demonsku akademiju, prvo bi morao da prođeš test da bi se dokazao da si vredan njene veličine. Test je svake godine bio isti, a opet niko nije znao šta je tačno. To je zato što bi svakom, ko i pomisli da progovori o njegovoj sadržini, pretila kazna gora od smrti.

Jedino što je bilo sigurno jeste da je test opasan i da bi mnogi izgubili život pokušavajući da ga prođu. No, to nije sprečavalo mlade, kojih je na svake četiri godine, na koliko se test i izvodio, bilo u neverovatno velikom broju.

Ove godine se čak očekivalo da testu prisustvuju i naslednici kraljevske porodice kako bi odredili ko će biti sledeći vladar.

Iako se ne može poreći da je test veoma težak, to bi bio samo početak za one koji ga prođu. Akademija se pohađa četiri godine i posle te četiri godine, samo nekolicina izađe kao pobednik. Čak trećina učenika pogine u njenom trajanju, a ostatak odustane ili budu isterani ukoliko ne pokažu očekivani napredak. Zato je i dobila naziv Demonska akademija. Može se reći da su oni koji je završe istinski demoni čija moć parira samim bogovima.

Bar su mi tako Ling i Zeno rekli. Sumnjam da bi se smrtnici, koliko god jaki bili, mogli porediti sa bogovima.

I pored toga, odlučila sam da im se pridružim. Mislim, ako prođeš test dobijaš besplatan smeštaj, hranu i obrazovanje. Halo? Pa naravno da ću pristati!

Iznevši svoje misli naglas, zauzvrat sam dobila samo prazne poglede. Ling se na silu nasmejala, što je samo učinilo situaciju još neprijatnijom.

,,Onda pretpostavljam da ćemo za nedelju dana postati neprijatelji", izustio je Zeno i okrenuo glavu.

,,Nema potrebe za tim, brate. Videvši izbliza tvoju snagu, verujem da ćeš bez problema proći!", ohrabrila me je Ling.

Samo sam se osmehnula i brzo smo promenili temu razgovora.

Iako sam dosta saznala o svojim saputnicima, informacije o sebi sam čuvala skrivene. Ne zato što sam sebe želela da prikažem kao neku tajanstvenu, nedokučivu i nedodirljivu osobu, već jednostavno zato što nisam znala šta da slažem. Tako da na kraju nisu znali ništa o meni - ni ko sam, ni odakle sam, ni zašto sam im pomogla, čak ni moje ime. Planirala sam da tako ostane i sa ostalim ljudima sa kojima stupim u kontakt, bar dok ne dođem u situaciju da budem primorana da odam pojedine informacije.

Shvativši u toku našeg putovanja da ne nosim nikakav prtljag sa sobom niti da posedujem ikakav novac, Ling mi je obećala da će se postarati za mene, bar dok dan testa ne osvane.

Test je trebalo da se održi za nedelju dana, a zbog tempa kojim smo se kretali, bilo je očekivano da stignemo svega dan ili dva ranije.

No, i to vreme je brzo prošlo i konačno smo stigli na svoje odredište.