Akademija

7.

Danas idem na predavanje, šetam i razmišljam o onome od jučer.

Tražio je da ja budem njegov asistent!! Možda je Thomas bio upravu.

"Emily." - čula sam Thomasov glas iza sebe.

"Čekam." - rekla sam i pričekala da mi se približi.

"Želiš li s nama večeras kod mene?" - rekao je.

"Kojim povodom? S kim?" - pitala sam.

"Pa znaš, Tim, John, Stefan, Kristian i možeš pozvati Saru, ako želiš." - rekao je.

"Hm, ajde vidjet ću. Mislim da ću doći." - rekla sam, a osmijeh se pojavio na njegovom predivnom licu.

"Kako ti je na stažiranju?" - pitao je.

"Pah.. Nije loše." - rekla sam, mislim da bi me kritikovao kad bi čuo da radim 'oko' profe Leventa.

"Mislim da imamo jezik, zajedno sad." - rekao je.

Ušli smo zajedno u salu i sjeli jedno pored drugog. Često sjedimo tako. Thomas nije loš, posebno poslije onog što sam saznala za njegovu sestru Janu.. Malo me dotaklo to, mislim.. Malo više!

"Nadam se da će biti i tvoja mama večeras." - šapnula sam mu na uho, mogla sam osjetiti muževan, strastven miris.

"Hm, možda je zatekneš kući, voli te, mislim da te hoće za snahu." - rekao je. Snaha?? Hahah, Stefani kao predraga žena. Volim je.

"I ja nju, mnogo!" - rekla sam s osmijehom.

"Dakle, bebo, prihvataš da joj budeš snaha?" - rekao je. Bebo? Hahah, jao.

"Bebo? Nisam nigdje rekla da prihvatam." - šapnula sam, a on mi je namignuo.

Iskreno, potrudila sam se biti što bliže njemu. Ima nešto u njemu, sigurno. Privlači me, tek kad si u njegovoj blizini osjetiš zapravo koliko posjeduje dobre i šarmantne energije.

Poslije smo otišli u kafić gdje je bio ostatak ekipe, došla je i Sara.

"Too, jedva čekam večeras." - rekla je uzbuđeno Sara. Prihvatila je poziv.

"Kako ste slatki." - rekao je Stefan.

"Ko?" - pitala sam.

"Vi." - rekao je gledajući u mene i Thomasa, sjedili smo jedno do drugog i nešto se 'zamajavali' rukama.

"Najljepši smo." - rekao je Thomas.

"Ajde šuti." - rekla sam, a on je pružio svoju ruku preko mog ramena.

Nastavili smo pričati, a njegova ruka nije silazila s mog ramena. Mislim, nisam je ja sklanjala, a ni on.

"Prijam, dakle." - šapnuo mi je na uho, a ja sam se naježila..

"Možda." - rekla sam i namignula.

Ne bih baš da mu dajem otvorene znakove, mislim ko zna u čemu je sve on.. Sjećate se jednog razgovora kojeg sam čula? U zgradi.. Ne znam baš da li mu mogu potpuno vjerovati. Bez obzira, prija mi.

"Trebala bih ići." - rekla sama te uzela torbu sa bilješkama.

"Taman sam krenuo i ja." - rekao je Thomas.

Ušli smo u njegovo auto, rekao je da će me odbaciti do kuće.

"Hvala ti." - rekla sam i krenula izaći iz auta.

"Stani." - rekao je i uhvatio me za ruku.

"Stvarno mi prijaš." - rekao je.

"Znam." - rekla sam te namignula ii napokon izašla iz auta.

Večeras idemo na taj roštilj, odlučila sam odmah vidjeti šta ću obući. Umm, trenerka i majica, može!

Malo sam odmorila ii dobila poziv od Sare. Kaže da idemo Tim i ja po nju, Timovim autom.

^^^^

"Napokon ste došli!" - rekao je Thomas vidjevši nas kako izlazimo iz auta.

Prišla sam mu i zagrlila ga, ah taj miris..

"Stefani neće da ide na poslovnu večeru samo jer tebe još nije vidjela.." - rekao je, a ja sam se nasmijala i ušla u kuću.

"Mi ćemo biti napolju, dvorište." - rekao je Thomas.

Ušla sam u već koliko - toliko poznatu dnevnu sobu, Stefani je sjedila i gledala tv.

"Emily, dušo." - rekla je i zagrlila me.

"Kako ste?" - pitala sam.

"Odlično, držim se.. Ti??" - i tako, pričale smo sigurno 20 minuta.

"Uskoro na večeru kod nas! Očekujemo te. Moram da idem, ljubim te." - rekla je Stefani.

"Auu, napokon." - rekla je Sara.

"Šta da radim kad me žena voli." - rekla sam i sjela do Sare.

"Hm, što li te voli?!" - rekao je Tim.

"Znam ja! Tajna." - rekao je Thomas i namignuo.

°°°

- novi nastavak je tu, početak sedmice.. Previše sam umorna, jedva čekam spavati i tako.. Ostavite vote ii 💭