Akademija

10.

Danas idem na fakultet. Zvao me Thomas par puta, no nisam odgovorila, niti na poruke, niti pozive.

U zgradi sam srela Tima, pozdravili smo se i on se izvinio zbog svog ponašanja neki dan. Kad bi samo znao da je bio upravu.

"Jutro." - rekla sam vidjevši Leventa na ulazu na faks.

"Jutro, vidimo se na predavanju." - rekao je i samo otišao prema dijelu za profesore. Čudak.

Danas imam predavanje kod Leventa, daakle to je predavanje sa Thomasom i ekipom.

Sjela sam na moje svakodnevno mjesto, par minuta nakon došla je Sara. Sjedile smo i komentarisale neka dešavanja proteklih dana.

"Tamo je Tim." - čula sam prodorni glas Thomasa, divno. Poslije njegovih riječi ona je ustala i otišla do Tima, a on je sjeo na njeno mjesto.

"Jesi li ljuta?" - pitao je.

"Ne, zašto bih bila?" - rekla sam, sarkastično.

"Ne dopuštaš mi ni da ti objasnim." - rekao je.

"Znaš, nije problem što si bio s nekim, s nekom. Problem je što se nisi htio javiti, a mogao si." - rekla sam, zatim sam vidjela Leventa kako ulazi.

"Ali ja nisam.." - krenuo je pričati, no prekinula sam ga.

"Molim te, nemoj. Šuti, slušam predavanje." - rekla sam.

Koliko je zapravo Levent divan čovjek, mislim i fizički, ali koliko sam vidjela i psihički.

"Ispast će ti oči." - rekao je Thomas.

"Ne brini se za mene." - rekla sam ne skrećući pogled s Leventa.

"Gdje ste bili ono jutro, kad sam te čekao?" - pitao je.

"Šta tebe briga?" - odgovorila sam onako kako zaslužuje.

"Očigledno ne razumiješ ništa." - rekla sam.

"Da, ja ne razumijem ništa, a ti izvodiš nešto s profesorom." - rekao je i izašao sa predavanja.

Poslije predavanja sam krenula prema kantini, međutim Levent me pozvao i rekao da krenem za njim. Ušli smo u neku učionicu.

"Jesi ok? Vidio sam kako je Thomas samo izašao. Je li sve uredu?" - pitao je.

"Dobro sam, stvarno. Ma to je njegovo standardno ponašanje." - rekla sam.

"Vi idete?" - rekla sam kada je krenuo da izađe iz učionice.

"Da, imam nekog posla kući." - rekao je.

"Aham, oke." - rekla sam.

Baš kad sam krenula izaći, on me uhvario lagano za ruku.

"Ovaj, trebao bih pomoć. Dolaze mi prijatelji iz Španije, nešto vezano za projekat. Pozvao sam ih kod mene na večeru, ali sam smetnuo s uma to.."

"Idemo onda kod tebe? Tu sam šta god trebaš." - rekla sam i krenula ispred njega.

Došli smo na parking u ušli smo u auto. Thomas je baš u tom trenutku išao u pravcu suprotnom od nas. Divno!

"Mogu ja napraviti jedan umak." - rekla sam.

"Hej, nije da sumnjam u tvoje sposobnosti, ali.." - krenuo je govoriti, no prekinula sam ga.

"Nema ali, ja pravim umak. Vidjet ćeš da će se svima svidjeti." - rekla sam.

"Wwoow, kakav suši." - rekla sam kad sam vidjela kako ga precizno reže. Inače, vidi se da odlično kuha.

"Hvala tii!" - rekla sam.

"Na čemu?" - pitao je.

"Pružaš mi neke trenutke koji mi daju toplinu, mislim.. Porodičnu toplinu koju nisam nikad osjetila." - rekla sam bez dlake na jeziku.

"Stvarno? Drago mi je da je tako. I ti meni prijaš." - rekao je. Da, nenormalno mi prija, htjela ja to, ili ne.

Čujem zvono na vratima, stigli suu!

"Jebote, nisam izašla još, a oni su stigli. Mogu se ja sakriti kod ulaza, pa izaći." - rekla sam.

"Ne jebote, ostani tu. Svakako si i ti zaposlenica." - rekao je, a ja sam samo klinula glavom.

"Uđite..!" - rekao je Levent otvarajući vrata. U kuću su ušli gospodin od 50ak godina i gospođa od možda 40 i nešto.

"Ko je ova predivna dama?" - pitala je gospođa.

"Emily." - rekla sam.

"Ja sam Sandra, a ovo je moj muž Darko." - rekla je, potom smo se zagrlile, a s Darkom sam se rukovala.

"Sve je preukusno!" - rekla je Sandra.

"A ovo, ovaj sos?" - pitala sam.

"Odličan je!" - rekla je na šta se Levent samo nasmijao i pogledao me.

"Levente, nisi mi se hvalio, nisi rekao da imaš ovako divnu djevojku." - rekao je Darko.

"Ovaaj, nije mi djevojka." - rekao je Levent.

"Ma šta kažeš ti? Šali se, zar ne?" - rekla je Sandra gledajući u mene.

"Ne šali se hahaha, ja sam njegov asistent, u isto vrijeme mi je i profesor na fakultetu." - rekla sam.

"A tako.. Šteta." - rekla je Sandra.

"Ajde, ima vremena." - rekao je Darko, na šta mu je Levent samo namignuo.

Zatim smo razgovarali o stvarima vezanim za taj projekat, polovina razgovora je bila o meni i o Leventu i meni.

"Uh, napokon." - rekao je Levent ulazeći u dnevnu sobu. Otišli su Sandra i Darko.

"Divni ljudi." - rekla sam.

"Nisu te smorili?" - rekao je.

"Ma ne, opušteno. Auf, već je devet sati." - rekla sam pogledavši na sat.

"Neka te, meni ne smetaš." - rekao je.

”Mah, ipak idem. Bolje po mene." - rekla sam kad sam vidjela da on skida majicu. Zašto!? Ne znam.

"Prevruće je. Hahh, izvini a zašto je bolje po tebe da odeš?" - rekao je i približio mi se. Struja u mojim venama se pojavila SAMA.

"Paaah, imam nekih obaveza za faks." - rekla sam.

"Baš sam planirao da nešto zabavno radimo, ali kako želiš." - rekao je i time mi je zagolicao maštu.

"Štaa?" - nisam izdržala da ne pitam.

"Neki film recimo, serija, valjalo bi, jel da?" - rekao je, a meni u glavi je odjekivala jedna rečenica, "profesor ti je".

"Stvarno ne mogu, vidimo se sutra." - rekla sam i izašla iz stana. Čula sam njegov smijeh iza. Pah dobro, nije lahko biti spontana Emily.

- ovaj dio je malo kraći, nadam se da me razumijete, ostanitee tuu i komentarišite.. :)

Btw. Ne brinite se, uskoro će se zakuhati..