Moje pesme

Na sav glas

Bolnoga grla i promukloga glasa
Ostavljenog mikrofona, ja kao bez spasa
Tumaram po papiru, tražim novi način
Da izrazim sebe, a glasnice ne tlačim.

Na momente mi dosadno, na trenutak lepo
Svaka priča vodi se baš kao na slepo
To teško pada jeziku što voli da palaca
Da prosipa mudrosti i razne šale baca.

Sve pitam se kad će već jednom da me prodje
Ta promuklost snažna što me ovako glodje
Pa da zaurlam svetu žestoko na sav glas
Da od duge ćutnje ne doživim fras.

Ja volim tišinu, al slatko mi da pričam
Da ljude snažim, ono dobro da veličam
Ćutanje nekada baš i nije zlato
Obuzdati sebe često nije lako.

Zato neka ovo bude idealna vežba
Kako da postanem odmerenija i nežna
Da budem suptilnija, sa još više takta
Svaka priča posle da stvarno bude glatka.