Moje pesme

Vidim da videti više ne želim!

Šta ja to, ljudi, vidim sada?
Vidim da tiho nestade čast
da hrabrost se topi k'o rosa blaga
zbog želje gladnih da ima se vlast.

Vidim da neka osećanja me guše
zbog svega što jeste, a zapravo nije
zbog maski, sakrivanja, bežanja, laži,
laži što istinu hoće da bije.

Vidim da želim jako da vrištim
i tako probijem nevidljive zidove,
kao staklo da naprsne ružna varka
što duše ljudske gura u okove.

Što vidim, bolje da ne vidim!
Jer nesta mnogo toga što je lepo,
bez bliskosti, čvrste vere i nade
ne stiže se nikad baš nikud daleko.

Kad nema plana, ni mašte ni ljubavi hladnoća jadnu dušu raskrvari.
Tada budućnost bledi k'o prošlost,
a pravda se spora teško razulari.

Vidim da videti ja više ne želim,
još manje da bežim i glavu skrivam, već hitam u pobedu nad zglobom ovom
kroz pesmu i radost slobodna da bivam.

© Jelena Stefanović