Videti srcem

• 4 •

｡⋆｡˚ ❀ ˚｡⋆｡
Zumbul

Pod "svaki dan" zaista se tako i misli. Nisu u pitanju bili samo radni dani. Mihajlo bi vešto pronalazio izgovor da procunja kroz komšiluk vikendom. Najčešće predveče ubere novu vrstu cveta i zaputi se ka onom slavnom prozoru.
Umalo nije pao sa grane kada je Janju tamo jedan put zatekao. Nepomično je zurila u njega, ali niko ništa nije izustio. Nasmešio se i prstom pokazao na kvaku ne bi li otvorila providna vratanca.

- Izvol'te gospodine. Kako Vam mogu pomoći? -upitala je nakon što ih je tiho otškrinula. Pričala je šaljivo, ali lice joj je bilo opušteno i normalno, bez grimasa koje bi joj vukle usne u stranu u skladu sa onim što je pričala.

- Možete primiti ovaj dar od mene gospođice, i time me učiniti vrlo srećnim. -odgovorio je na sličan način prihvatajući da se bar njemu razvuče osmeh, uz uzimanje zumbula čiju je zelenu dršku ranije spustio pod kamenčić.

- Još nešto? -odvrati izdahnuvši.

- Zapravo da. -nagnuo je glavu u stranu

- Hteo bih nešto da te pitam. -njegova ozbiljnost se vratila. Zaćutali su. Upitno ga je pogledala, donekle očekujući kakvog bi tipa to pitanje moglo biti.

- Sviđam li se ja tebi uopšte? Na bilo koji način? -skupio je svu hrabrost koju je danima tražio u sebi i izustio prijatnim tonom ono što ga je najviše interesovalo i kopkalo iznutra.

Okrenula je glavu na jednu, pa na drugu stranu, prevrtala očima unaokolo, gutala neke sitne knedle, bez da izusti i reč.

Uprkos manjku empatije prema životu, imala je saosećanja prema drugim ljudima, koliko god bi je nervirali ili samo dosađivali. Međutim, nije tako posustala jer ne želi da ga povredi, nego samo zato što nije sigurna koji bi odgovor prvenstveno sebi dala.

- Pretpostavljam da si mi dobar drug...
-konačno reče ne usudivši se napraviti kontakt očima, fiksirajući pogled negde u stranu.

- I to je to? Bacaš cveće u đubre i zanemaruješ što neko vidi nešto dobro i lepo kod tebe? -počeo je pričati još tiše, praviti šapat koji ju je trznuo poput vike i dreke. Nekako se uspaničila da će ga razljutiti, na najblaži mogući način.

- Ti ne znaš za dnevnik? -upita iznenađeno i uperi oči ka njegovim.

- Znam. Kakve to sa ovim ima veze? -u prvom mahu je htela da izusti a onda samo zagrizla jezik.

- Nikakve... zamoliću te da odeš iz mog dvorišta. -bez ijedne dalje reči uslišio je njenu molbu, ili je bar hteo, dok se nije prisetio sledećeg pitanja pri silasku sa drveta.

- A zanima me... da li sam tvoj... tip?

- To ne. -odbrusi odlučno nagnuvši glavu kako bi ga bolje videla, što mu je opet izmamilo osmeh.

- Čak ni recimo 60%? -dosetio se brojke kao da ju je prethodno smišljao

- Ni toliko. -dignutog nosa zatvorila je prozor i navukla belu providnu zavesu.

_________________________________________