Ja(ne)želim ugovoreni brak

2.

Anastasija
Čulo se probijanje mača kroz vazduh.
Pa se ponovo čulo. I ponovo. Proces se ponavljao iznova. Bio je to način da se istrese. Izbaci sav bes, koji kipti, na lutci za vežbanje, jer tako nikoga neće povrediti.

Anastasija je bila druga ćerka vojvode Delvisa,ali nije bila baš ženskast tip.

,,Nije fer." rekla je, dok je trećoj lutki otkinula glavu.

Ana je bila u agoniji i razmišljala o tome kako će,i da se uda za ,,Crvenkapicu" da se razvede od njega i živi sa svojih 8 mačaka.

Da, Ana je osoba koja ne očekuje ništa od ljubavi i sebe vidi kao jednu od onih baba sa po 100 mačaka.

Čulo se šušjanje u grmlju. Ona,koja je kapetan vojvodinih vitezova,već se okrenula i uperila mač ka grmu, koji se nalazio desetak metara od nje.

Ništa. Samo tišina.

Prišla je bliže grmu,držeći gard i kad je bila na tri koraka od grma,odatle je videla veliku žuto-narandzaštu dlaku.

Ostali vitezovi bi rasekli po toj dlaci za svaki slučaj jer može da se desi da je to nekakvo čudivište,ali ne i Ana.
Ona je imala 8 mačaka i znala je da je ovo jedna od njih.

,,Ooo Garfildeeee! Koliko puta sam ti rekla da me ne ometaš dok treniram."rekla je, mada joj je bilo prilično drago što vidi tog malog slatkog stvora.

Samo on može da me uteši i razume u ovakvim situacijama. Pogotovo što je on sada verovatno traži.

,,Mjaa" mjauknuo je gledajući me njegovim preslatkim plavim okicama,a ja sam se otopila.

,,Šta ti meni mja? Mogla sam da napravim supu od tebe i to sasvim slučajno, da nisam malo bolje pogledala."pokušavala je da zvuči prekorno ali nije uspelo.

Garfild mi je skočio u naručje,počevši da prede i da se mazi.

Gotovo. Sve moje brige su nestale u samo par sekundi.

To je bila moja prva greška danas.

Uputila sam se ka dvorištu, iako sam zadnjih nedelju dana, od dobijanja onog odvratnog pisma, izbegavala dvorište.

Dvorište je bilo prelepo. Imalo je svakih vrsta cvetova i drveća. Tu je bilo mnogo trave i jedan kameni putić, koji je vodio do okruglog staklenog stola i pet elegantnih stolica koje idu uz njega.

Bilo ih je pet zbog naše porodice.
Njen otac,majka,sestra(Lili),mladji brat i ja. Pet.Pet je bio i njen srećan broj.

Voleli su tu da sednu ponekad,pijuckaju čaj i pričaju. Njoj je ovo bilo četvrto omiljeno mesto u prostranom imanju.

Prvo je njen krevet, zbog udobnosti i komfora.
Drugo je trpezarija, zato što se tamo jede.
Treće je arena za vežbanje.
I ovo je četvrto.

Malo je sedela sa Garfildom i ostalim mačkama dok nije čula:

,,Želim Vam dobar dan moja damo."rekao je grubi glas.

Ugh. Zgadila sam se i naježila.

Iako je prošlo 20 godina od kako živi u ovom starom vremenu, idalje nije mogla da se navikne na ,,moja damo" titulu.

Poznajemo se. Samo reci: zdravo Anastasija ili Ana. Ma znaš šta, može i Ani, samo nemoj onako.

,,Zdravo Crvenkapice. Molim te prekini sa tim."rekla mu je mazeći Garfilda

,,Kako bih to mogao da uradim? Ja sam džemtlmen i poštujem Vas. Ali da li biste mogli da prestanete sa tim nadimkom?" rekao je čovek sa crvenom kosom i crvenim očima,dok je idalje imao izraz lica kao da mu nije stalo ni do čega. Osoba koja je postala moj verenik prošle nedelje preko onog šugavog pisma.

Koliko bih godina provela u zatvoru, ako bih ga ubila ovde i sad? A da, ovde ne postoji zatvor. Mislim postoji,ali on je veći rank od mene tako da bi me samo ubili.

Razlog njene mržnje prema njemu ne dolazi iz toga što je zove ,,moja damo" ili tako neke gluposti. Jednistavno ga nikad nije volela od malena. Poštovala ga je kao kolegu viteza,ali gotivila i volela nije. Ne volim hladne ljude. Plus sam čula da i on,a i njegova sestra bliznakinja, zlostavljaju njihovu mladju sestru ,koja ima osam godina i to bez razloga. Naravno, glasine mogu da budu lažne, tako da joj to nije neki razlog, ali nije je bilo briga.

To sve je bilo samo sporedno. Najveći razlog što ga nije volela je zbog toga što je istraumirao njenog mlađeg brata kad su bili deca. Videvši Andija kako plače, nakon što je pričao sa njim previše ju je potreslo.

,,Hajde ovako. Ja te neću zvati Crvenkapica, ti meni ne persiraj i ne zovi me moja damo. Dogovoreno?" upitala ga je.

Izgledao je zbunjeno.
,,A kako da te zovem?"

,,Ana."

,,M-molim.." šokirano je rekao. Izgledao je malo crveno. Verovatno se postideo.

,,A. N. A. Tri slova. Zar je toliko teško?"

,,Ali zar to nije nadimak kojim te zovu samo tvoju najbliži?"

Suzila je oči i pitala ga sumljičavo:
,,A kako ti to znaš?"

Zapravo pokušala je da zvuči sumljičavo,ali je cilj bio da se malo našali sa njim.

Izgledao je malkice osramoćeno ali se pravio da nije.

,,Čuo sam da te sestra tako nazvala prošli put kad smo se videli."

Aww nije smešno zezati ga kad ume brzo da izadje iz situacije.

,,Uglavnom morao bih sad da krenem."

,,Okej. Ćao."

,, ... "

Gledao ju je kao da je čekao da nešto kaže.

,,Šta?"pitala je.

,,Zar nećeš da me pitaš što odlazim ovako brzo?"

,,Neću, zato što znam."

Bilo je teško čitati mu sa lica. Nije mogla da shvati da li se uvredio ili mu je bilo svejedno, ili je ljut. Jedina razlika su bile njegove usne, koje su sad bile stegnute. Predpostavljala je da je ljut.

Došao je ovde pre tri sata da je vidi. Ana je otišla u ,,šetnju" i rekla da će se naći u dvorištu. Ali umesto na šetnju otišla je da trenira, pa zaboravila na vreme.
Na kraju joj ga je čak bilo malo žao pa je odlučila da će sledeći put biti finija.

,,Vidimo se onda...Ana?" rekao je i ponovo se zacrveneo. Potom se okrenuo i pošao.

,,Ćao Crvenkapo." Rekla je mahnuvši i otrčala u vilu sa Garfildom. On je nju zvao imenom i prestao da persira pa je i ona prestala da ga zove Crvenkapicom. Crvenkapa i Crvenkapica nije isto.

,,Ta devojka se stvarno nikad ne menja. Ana."

I dok je Ana jela dezert i pričala sa mačkama, jedan crvenokosi čovek se smeškao i izgovarao kratak nadimak od tri slova.