Ljepota mog grijeha

3

《 AURORINA PERSPEKTIVA》

Klizim niz hladna vrata koja su mi poslednja slamka pre nego me noge izdaju. Udala sam se! Sta radim!!

Siktim na sebe no njegov miris i tama koju je prosirio oko nas u trenu bas kao i onog tmurnog dana  jos uvijek je oko mene. Taj covek, taj momak, on... on je...

Deisem duboko dok mi je pred ocima njegovo lice, tamne oci, crna kosulja i pune usne. Nek me je sramota, nek sam  prokleta ali zena kad je pred njim pozeli samo da je zgrabi izmedju svoje dve  ruke i nikada vise ne pusti. Sarala bih njegovi venama i ostavljala otiske zuba gde god mogu samo da naglasim da je moj.

AURORA!

opomenem sebe te brzinaki krenem da se preslacim jer kasnim... Boze! Ja sam  ga toliko trazila, toliko sam isla puta istim ulicom u kojoj sam ga srela, posle svakog predavanja i ispita na poslednjoj godini. On je kao bajka, kao neki princ. Nije preterano visok kao njegov brat, a nije ni nizak neka savrsena sredina. Njegove crte lica su ostre, usne pune, a mom sada vec suprugu sve je kao da je beba meko i nekako isto kao kod vecine.

Nek sam prokleta volim Markusa, 2 godine i sada vec 8 mjeseci sam sa njim svaki dan, ne svadjamo se, volimo se, mastamo o istim stvarima ali nisam imala pojma da je covek koji me proganjao u snovima, mokrim snovima zapravo njegov brat. Covek za kog sam mislila da sam ga izmislila, da ne postoji... kog sam zaboravila, ili bar sam mislila da jesam.

-" ljubavi kasnimo, jesi se spremila?"

-"Jesam"

Kazem kroz polu osmijeh kada Markos udje u moju sobu.

-" Jesi li dobro ljubavi"

-" Jesam..."

-" Crvena si u lice, hoces malo da odmoris?"

-" ne ljubavi, stvarno sam dobro... Hajde ljudi nas cekaju"

Krenem naprijed ali me on povuce prema sebi i njezno spoji nase usne

-" prelepa si"

-" Hvala ljubavi i ti si..."

Na tren zaboravim na sve, zaista zaboravim jer Markus je neopisivo dobar covek, neopisivo je brizan, kulturan i lijep.
Ali samo na tren jer dolje je sjedeo neko zbog kog pozelim da sam rekla " Ne" nek sam prokleta od kad sam ja postala ovakva?ja ultra vijerna osoba!

Vrata sale kad se otvore latice ruza krenu padati po nama dok koracamo prema nasem stolu kako bi uzeli sampanjac i nazdravili sa svima. Trema me ubijala, ne radi ljudi vec radi njega. Da samo nije dosao, da sam uspjela da ga zakopam u svojim sjecanjima ne bih u mislima varala coveka koji mi je pre 40 minuta postao muz.

-" Gde je Martin?"

Malo jace spojim nase ruke na pomen tog imena no on ne primjeti. Davala sam mu razna imena no njegovo pravo je ono zbog kog mi srce zatreperi.

-" pozdravio nas je i otisao gospodin"

-"OTISAO?"

ljuto je promrmljao Markus, dok ja ma koliko htela da ga vidim opet, odahnem  jer nije ovde i necu morati da se preznajam kad god pogledam  ka njemu.

Njegovi roditelji nikada nisu pricali o njemu, tek sad shvatam da ja jako malo znam o njemu... sve o Markusovoj porodici znam 99% ali Martin je taj 1 o kom ne pricaju mnogo, nemaju njegove slike osim kad je bio beba. Iz onoga sto znam nisam povezala ni ko je, ni kako izgleda, a da bar jesam...