Ljepota mog grijeha

4.

-" dugujes mi objasnjenje"

Kazem dok se lijeno primaknem krevetu posle skidanja tone sminke, snala i teske haljine. Markus je lezao na krevetu vidno zamisljen.

-" Moj brar?"

Upitno me pogleda, dok ja klimnem glavom

-" tebe muci on"

Izdahnuo je i uspravio se...

-" zasto smo imali tonu nepoznatih ljudi tokom ceremonije i oko sale... ne zaboravi da su naoruzani"

Nekako kao da sam znala odgovor na to pitanje.samo... Je li on zaista u onom svijetu ili me moja intuicina vara.

-" Izvini zvog toga trebalo je da sa tobom pricam o tome"

-" ne, okej je samo hocu istinu"

-" mora li to veceras?"

Privukao me u svoj zagrljaj no ja ipak ostanem uporna.

-"Objasnices mi Markose"

Opet je izdahnuo vazduh iz pluc

-" Neopisivo sam ljut sto nije ostao na ovako vazan dan, on, djeluje kao da nije clan nase porodice. Po nekad i zaboravim da postoji... roditelji ja mislim da ga ni ne gledaju kao sina i zato sam ga jedva pominjao"

Sve ovo me nekako pogadjalo...

-" Nisam ga cuo godinama, nisam ni vjerovao da ce doci kada sam mu e-mailom poslao datum svoje svadbe. Nisam ni znao da li ga koristi jer napravio ga je davno... no on ne zaboravlja sifre..."

Strpljivo sve slusam

-"zivi negde, ne znamo gde ni kuda... nisam ga cuo godinama, nisam ga vidjeo jos od njegove 18-te kada je napustio drzavu. Sve sto sam saznao je da je moj brat tamo negde glavni u kriminalnom svijetu i da mu je sve pod nogama. Nisam znao nista osim da je dao sav iznos novca za ocevo lijecenje i pismom zamolio da ne kazem da je on"

Deo sa tim sam znala jer smo bili zajedno kada su ga pozvali...

-" I dao je novac da izgradim privatnu kliniku"

-" brinuo je o vama"

Rekla sam utjesno

-" ko zna od kud... Sve sto znam je da ne zivi u Spaniji ali da ga se mnogi plase. Ma koliko zaboravljao na njega, krivo mi je sto nije ostao danas ovde"

Trebalo bi da kao njegova zena reagujem na ovo, da budem bijesna jer sam se udala za nekog ko je brat glavnog kriminalca, a da to ne znam ali... nista osim zagrljaja....

Negde duboko sam i sama znala sve to, jos tog dana pre par godina vjerovala sam da je to ona prica u kojoj upiznajem loseg lika, koji ce me pronaci, kindapovati i odvesti sa sobom. Ali posle naseg susreta nikada ga vise nisam vidjela... nije me kindapovao, nije me trazio i nije to bila prica iz nekog romana na kraju vec realan zivot. On svevisnje bozanstvo sigurno nece traziti po Spaniji ko je bila ta cura sa streberskim djozlucima.

-" jesi ljuta zbog ovoga sto sad tek saznajes?"

-" Nisam, razumijem te..."

-" on nije clan nase porodice i ko zna da li ce ikada vise doci"

Tjesio se Markus kom brat vidno fali, a ja nemam prava da budem ljuta jer njegov brat je bila moja tiha opsesija pre nego sam ga upoznala, a sada posle toliko godina pojavio se kao vladar sijenke, neopisivo lijep da pokaze kako ga zapravo nisam izmislila... a sve moje drugarice su rekle da je savrsen iako su mislile da sam njegov opis samo sanjala ili izmislila dan nakon prvog susreta preko puta Medicinskog fakulteta