Ugar

꧁☬ 𝟹. 𝚍𝚎𝚘 ☬꧂

Sedela sam u dnevnoj sobi i gledala film dok se Ksenija pripremala da izadje napolje sa društvom.
Ksenija i ja smo se prošle godine zajedno preselile jer smo odlučile da zajedno idemo na fakultet. Našima a posebno mojoj mami je to veoma teško palo da se razdvojimo ali se čujemo svaki dan i vidjamo vrlo često jer nismo puno daleko.

"Jesi sigurna da nećeš sa mnom?"-upitala me je na šta sam odmahnula glavom.
-"Mama treba da me zove plus je jutros lik rekao da su oni ilegalci na slobodi."
"Daj molim te, dramiš bezveze."-rekla je na šta sam dodala da mi ni film nije završio.
Prevrnula je očima i nastavila da se sprema. Posle sat vremena naši prijatelji su došli po nju pa je istrčala napolje.
Zaključala sam i nastavila da gledam film.
Iskreno nije bio loš film radio se devojci iz Brazilskog sela koja voli da luta šumama Amazona i upoznaje zgodnog lika iz jednog plemena. Naravno zaljube se u jedno drugo ali niko ne odobrava zbog predrasuda.

Eh ljubav je... tako komplikovana stvar.

Legla sam na kauč i nastavila da gledam film sve dok nisam zaspala. Probudio me je zvuk telefona.

"Halo?"-javila sam se polupospana, ne znajući ni koje je vreme, ni gde sam, ni šta sam.

"Da li ste vi Andjela, Ksenijina cimerka? Da li možete molim vas da dodjete u policijsku stanicu po nju?"-neko je rekao preko telefona pa sam se malo razbudila jer nisam prepoznala glas osobe a milion stvari mi je prošlo kroz glavu u tom trenutku. Pogledala sam ime na telefonu i bio je nepoznat broj.

"Šta se desilo?"

"Posvadjale se sa nekom devojkom u klubu, obe su bile pijane i počele su da se tuku ali je gospodjica Ksenija iskoristila moći protiv nje. Da skratim priču... trenutno je u policiji u pijanom stanju. Molim vas dodjite po nju..."

Bilo je 3:32 kada sam izašla iz kuće. Bio je mri mrak i jako je bilo hladno.
Upalila sam kola i odvezla se do policijske stanice.
Jedini ljudi koji su znali za našu tajnu su bili odredjeni policajci, doktori i uglavnom političari. Jedino oni su znali i nisu smeli nikome da kažu jer bi bili ubijeni u suprotnom.
Naravno nisu samo znali za vukodlake nego i vampire jer kad bi se nešto tako desilo bilo bi previše komplikovano da se objasni pa smo morali da njima kažemo. Ne smeju svi da znaju samo jedna osoba, uglavnom ona na čelu koja sve kontroliše. Na primer kao ministar policije kod koga sam se upravo zaputila jer je ona kod njega.
Kada uhvate vukodlaka pozovu naše nadredjene da ih preuzmu i kazne ih na svoj način tako da je očekivano bilo da će vukodlaci tamo biti.

Pokucala sam na vrata i otvorio mi je jedan policijac, u sobi su već bili svi. Pozdravila sam ih i odmah otišla kod Ksenija koja je imala kofu za povraćanje. Izgledala je užasno.

"Uradila je strogi prekršaj. Korišćenje moći ispred čoveka! Nezamislivo!"-rekao je jedan policijac oko 30 godina. Bio je vukodlak.

"Sluč-čajno...msn"-pokušala je da kaže Ksenija nešto ali je bila skoro bez svesti. Mora da je baš puno popila.

"Koja će joj biti kazna?"-upitala sam ga na šta su svi pogledali jedne druge.

"Sigurno od 5-10 godina robije!..."-prodrao se taj stariji lik na šta su ga neki pogledali popreko. Mislim bilo je previše.

"Ali pijana je bila. Sigurna sam da joj ovako nikada to ne bi palo na pamet."-branila sam je na šta se lik još više namračio.

"Postoje klubovi za vukodlake. Vu-ko-dla-ke! Mogla je tamo da ide, ne da se meša u masu sa ljudima i rizikuje da budemo otkriveni. Nema opravdanja za ovako nešto."-rekao je na šta sam postala zabrinuta.
Ona i ja smo imale samo ljudsko društovo i logično da nismo smeli da ih vodimo tamo.

U tom trenutku neki lik je ušao i ovi su svi odmah skočili da ga pozdrave. Pogledao je u mene i Kseniju koja je bila skroz nesvesna.

"Nisam znao da imate nekoga već tu."-rekao je misleći na nas dve. "U svakom slučaju Alfa vas želi napolje uhvatili smo ih."-dodao je i ovi su se iznenadili. Krenuli su odmah ali su pogledali nas dve te je ovaj dodao da će da bude sa nama.
Uzeo je vodu sa aparata i seo na kancelarijski sto.

"Ona ne izgleda baš najbolje."

"Umm...napila se."-odgovorila sam mu na šta je klimnuo glavom i rekao da nas nikada ranije nije video. Ušli smo u priču i ispostavilo se da je Beta. Zvao se David.

D: "Zašto bi uopšte išle u ljudski klub?"

J: Išla je sa društvom. Nije mogla njih da vodi u naš klub.
D: Aa onda ima smisla.
-Uzeo je drugi gutljaj vode kada je neko ljuto uleteo u sobu te se ovaj srušio sa stola jer se prepao.
Lik koji je ušao je bio besan i gledao ga kao da će svaki čas da ga zadavi.
"Da li sam ti rekao da smeš da odeš?!"-gledao ga je direktno i ovaj se uozbiljio i polako ustajao.

"Motrio sam na njih. Nisu mogli da ih ostave bez nadzora."-opravdao se ali je ovaj izgledao kao da to nije dovoljan dobar razlog da ga ostavi.

"Plus nisu oni nesposobni. Mogu da ih unesu bez mene u zatvor."-rekao je David i taman da mu ovaj odgovori Ksenija je oborila nešto sa stočića pa nas je tek onda ovaj primetio.
Okrenuo se ka nama i odjednom smo se naglo umalo srušili na pod od moći koja nas je vukla ka jednom drugom.

"Ovo je bilo neočekivano..."-rekao je David i sa iznenadjenim pogledom pratio mene i njega.
Nas dvoje smo srodne duše...

Milion misli su mi se vrteli u glavi. Nisam znala šta da kažem bila sam poptpuno iznenadjena kao i on. Nisam očekivala da ću da sretnem srodnu dušu na ovaj način.

Pogledao je zbunjeno u mene kao i ja u njega. Da li je on stvarno moja srodna duša?

__________________________________
๖ۣۜųɠąཞ༻࿌𖣘a҉๖ۣۜųɠąཞ༻࿌𖣘a҉๖ۣۜųɠąཞ𖣘a҉๖ۣۜųɠąཞ༻