Ugar

6.deo

"Andjela srećo ispalio te je i to na finjaka."-rekla mi je Ksenija nakon što sam joj ispričala šta se desilo sa mnom i Vukašinom. Ubedjena je da me je ispalio ali ja bas mislim da nema lose namere. Kako uopste neko kao on da ih ima?

"Bila sam u njegovim kolima........ njegovim."--reka sam to naglas iako nisam verovala samoj sebi. Nemam pojma sta se desilo u poslednjih 3 sata ali da. Bila sam u njegovim kolima i drzali smo se za ruke.

"Opušteno nije on takav. Baš je brižljiv i divan."-je bilo kada sam se konačno smirila i vratila u realnost.

"Odakle tebi to? Samo nije pravi trenutak. Ja imam fakultet a pozicija Lune jeste puna odgovornosti. Ne bih imala vremena za sve."

Dok sam to pričala palo mi je na pamet kako uopšte planiram da postanem Luna. Ja ne znam ništa o tome. Nemam čak ni moći jer nisam naučila kako da se preobratim. Mada su mi brzo misli zamenile to i prisetile me kako me je držao za ruku i domah sam pocrvenela.

"To nije poenta. Na finjaka te je odjebao. Ko bi tako pričao sa svojom srodnom dušom."-rekla je ali sam je prekinula i pitala sam je da li misli da me je prepoznao.

Mislim prošlo je tako davno od kada smo se poslednji put videli. Da li me se uopšte i seća? Sada kada razmislim da li zna moje ime? Sigurna sam da zna. Zar ne?

"Ksenija šta ako provali da sam ga uhodila?! Nisam ga pitala ni za ime ni ništa o njemu. Jaoj sigurno će misliti nešto."-počela sam da paničim ali je prevrnula očima.

-"Lik je alfa logično da svi znaju sve o njemu. Treba više da te brine činjenica da uopšte nije pitao ništa za tebe."

Pogledala sam je i izgledala je mrtva ozbiljna. Zašto misli toliko loše o njemu? On je samo stidljiv. Uopšte ne izgleda kao loša osoba. Bio je čak i zabrinut za mene, da nije ništa od toga ne bi rekao.

Stiglo mi je obaveštenje na telefonu i odmah sam pogledala. Bila je poruka od jedne devojke koju sam pitala da li ima neki ekstra posao vikendom. Od viška para glava ne boli, zar ne?

Pročitala sam i rekla mi je da ima posao za mene u restoranu u blizini. Što je vrlo dobro. Nije daleko i dobro je plaćeno što je odlično. Neću morati toliko da se brinem.

"To dobila sam posao!"-rekla sam  ushićeno da li ovaj dan može da bude bolji ali sam primetila da je Ksenija idalje ozbiljna zbog onoga.

Iako je volim ponekad je jednostavno previše skeptična oko nekih stvari. Mislim šta bi uopšte moglo da podje loše. Jedina stvar koja me brine jeste ta da me neće želeti jer nisam dovoljno dobra za njega. To mi malo skratilo brigu kada sam videla da zapravo se brine za moju sigurnost.
Za sada neću puno brinuti o tome. Sačekaću i videti kako će stvari da se odvijaju. Da je hteo da me odbije sigurno bi to uradio.
.
.
.

David Pov.

"Odnesi ovaj papir u Boškovu kancelariju."-dodao mi je papir ne skrećući pogled sa stola gde je pisao nekakvu papirologiju.

Uzeo sam papir drsko na šta me je pogledao popreko na sekundu i odmah vratio pogled na sto.

"Da nisam saznao ne bi mi ni rekao."-pokušao sam opet da započnem temu ali na moje iznenadjenje nije me izignorisao.

"Vrlo moguće."-rekao je i dodao "Sada idi u Boškovu kancelariju i reci mu da mi pošlje pečatira i ištampa kopiju."

Buljio u njega popreko te je on prevrnuo očima. Znao je da ga neću pustiti na miru i da ću nastaviti da mu kidam živce.

"I šta si joj rekao kada si se našao sa njom?"-upitao sam ga na šta je izgledao ravnodušno kao i uvek. Po izgledu na licu već sam mogao da pretpostavim da ju je samo otkačio.