Ugar

꧁☬ ׂׅ 4. 𝚍𝚎𝚘 ׂׅ ☬꧂

Ksenija POV

"Glava me boli... Andjo daj mi tabletu..."-pokušala da se razderem pre nego što sam i oči otvorila. Sve me je bolelo, posebno glava.
Još nisam oči otvorila sve dok nisam čula zvuk kako neko stavlja čašu na sto.
"Evo ti. Imaš ručak u kuhinji."-rekla je Andjela i odmah otišla do svoje sobe. Nisam je baš slušala jer mi se vrtelo. Grozno sam se osećala. Šta se uopšte desilo sinoć?

"Moraš da odeš do policije danas zbog onoga od sinoć..."-počela je da priča ali sam je jedva šta pohvatala. Osećala sam se kao da priča kineski jer je ništa ne razumem. Toliko me je bolela glava da nisam mogla ništa da razumem.
"Idem na duševni odmor."-je bila posle rečenica koju sam čula i videla sam je kako trpa stvari u kofer.

"Gde ćeš ti budalo?"-rekla sam iako mi je sve bilo polu mutno.

"Idem da se smirim, dalekoo..."-rekla je i nastavila sam da je posmatram dok mi njene reči nisu ušle u glavu.

"S obzirom na stanje na bankovnom računu nećeš daleko stići."-dodala sam i legla nazad u krevet. Bilo mi je čudno što je samo prestala sa tim što je radila i nije ništa rekla.

"Sinoć...sam upoznala svoju srodnu dušu."-

Trebalo mi je malo da shvatim šta je rekla i čim sam skapirala ustala sam i sa iznenadjenjem je pogledala. Ovo je bilo tako neočekivano...
Bacila je jastuk na svoju glavu i isfrustrirano izvrištsla u njega.

"I što ne najgore... znaš moju staru simpatiju iz škole..."

"Jaoj ako ćeš mi sada kukati što nije on baciću te kroz terasu!"-krenula sam da joj se pretim jer je ona bila takva vrsta osobe. Jednom se zaljubi i nepušta.

"To je on."-dodala je i samo sam je pogledala sa iznenadjenjem.

Otišla sam do policije i prisetila sam se one likuše od prošlu noć. Barem da sam je pošteno isprebijala bilo bi mi lakše jer bi onda barem imala za šta da dobijem kaznu...

Kada sam ušla u kancelariju rekli su mi da nema veze za ono što se desilo jer sam bila pijana ali da se postaram da sledeći put ne uradim isto inače neću proći tako lako.

Iskreno mislila sam da ću upasti u veći problem jer je kazna za to katastrofalna. Šta je sa ovim danom? Previše je sumnjiv.

"Gde ti je drugarica?"-upitao me je neko te sam se okrenula. Bio je viosk i krupan... u prevodu jako zgodan.

"Koja drugarica? Andjela?"-upitala sam ga na šta je rekao "valjda.".

"Umm na predavanju."-rekla sam prvu stvar koja mi je pala na pamet jer mi se Andjela zapretila da mu ne kažem ništa ako ga sretnem. Iako je istina bila da bleji kući i gleda seriju trenutno.

"Rekla je da će da dodje danas."-rekao je razočarano sa dubokim glasom. Lik je bio prelep.

Ako ga Andjela ne želi ja ću ga uzeti rado...

"Reci joj da mi se javi kada završi."-rekao je i uzeo papir od policajca i zapisao njegov broj telefona i dao mi da dam Andjeli.

"Važi, preneću joj."-rekla sam i maltene istrčala iz policijske stanice. Bruh šta je ono bilo.

Kada sam se vratila kući ugledala sam Andjelu kako priča sa Lukom. Mojim najboljim drugom. Totalno sam zaboravila da smo se dogovorili da izadjemo danas.
Bacila sam stvari i odmah se pozdravila sa Lukom i rekla mu da idem da se presvučem i izlazimo.
Ušla sam u moju sobu i tražila šta ću da obučem kada sam se setila da sam totalno zaboravila na lika od malopre.

"Andjela jel možeš molim te da dodješ. Ženski problemi."-rekla sam sa naglaskom na ženski problemi jer svi znamo da muškarci nikada ne guraju nos u takve stvari.
Kada je ušla odmah je zatvorila vrata i upitno me pogledala.

"Videla sam ga danas. Tražio te je."-rekla sam joj na šta se iznenadila i dala sam joj njegov broj iz torbe i rekla joj da treba da ga nazove.

Gledala je papirić i izgledala kao da se premišlja da li da to zapravo uradi ili ne. Iskreno mogu da je pomalo razumem zašto paniči ali u isto vreme i ne.
Mislim sudjeno im je, šta je najgore što može da podje po zlu?

Andjela se bacila odjednom histerično na krevet i zabila glavu u jastuk i rekla "Strah me je da ga pozovem..."

"Ne očekuješ valjda ja da ga nazovem? Ajde budi hrabra jednom u životu."

-Duboko je uzdahnula i uzela mi cigare sa stočića te sam je popreko pogledala.

"Opušteno uzeću ti samo jednu."-rekla je dok je uzimala upaljač i palila je.

"Barem izaći na terasu nemoj da mi u sobu ulazi dim."

Prevrnula je očima i izašla is sobe.  A ja sam požurila da se spremam jer će se Luka uspavati.

—

"Jel idemo?"-upitala sam Luku koji je blejao sa Andjelom na terasi i pravio joj društvo u pušenju.

Pogledao me je i klimnuo glavom i uzeo jaknu sa kreveta.
Kada smo izašli upitao me je šta je Andjeli jer ona jedino puši kada je pod stresom ili se nešto loše desi, retko kada iz zajebancije.

"Ispiti..."-rekla sam i on je klimnuo glavom. Nije mu bila ništa neobično to jer se Andjeli često dešava da ima ispitne krize. U takvim danima postane čudovište od osobe. I ne ne šalim se. Ponekad čak prespavam kod nekoga jer ne mogu da je podnesem, ali ako išta prodje je posle kojeg dana. Mada pitanje je kada će ovo proći?

__________________________________
๖ۣۜųɠąཞ༻࿌𖣘a҉๖ۣۜųɠąཞ༻࿌𖣘a҉๖ۣۜųɠąཞ𖣘a҉๖ۣۜųɠąཞ༻