Ugar

-ꕤ⊹ 5.𝚍𝚎𝚘 ⊹⋆ꕤ-

Anjela POV.

Sedela sam na terasi i gledala zvezde razmišljajući da li da ga nazovem ili ne. Ako ga nazovem ne znam ni šta bih mu rekla.
Zdravo ja sam ona raščerupana devojka od sinoć haha znaš ona koja je pobegla glavom bez obzira. Mozda da mu kažem da sam ja ona likuša koja ga je uhodila u skoli. U svakom slučaju nemam predstavu šta da mu kažem.

Zanima me da li me je prepoznao. Šta ako bude bio razočaran što sam ja, ja... šta ako mu...ugh zaboravi ne mogu više da razmišljam.

Nazvala sam broj i taman kada sam mislila da se niko neće javiti, javio se neko ali to nije bio on.

-Da?
-Umm treba mi Vukašin...
-Vukašin je trenutno zauzet. Šta ti treba preneću mu.
-Rekao je da ga nazovem.
-Kako da ne i ja sam osvojio loto. Ako nije nešto važno zamolio bih vas da ne zovete više ovaj broj.
-Ozbiljna sam stvarno mi treba. Rekao je da ga nazovem.
- Kao što rekoh nije tu ako ti treba preneću mu poruku.
-Da li možeš da mu kažeš da me nazove.
- Ma naravno. Vukašin jedva čeka da zivka nepoznate ljude. Slušaj dosadilo mi je da odgovaram svakom klovnu koji dobije ovaj broj pa ću ti lepo reći "Odjebi.".

-Prekinuo je vezu i ja sam na licu mesta ostala šokirana. Kako bezobrazno!

Pokušala sam opet da nazovem broj ali me je izgleda blokirao. Ne mogu da verujem.

U medjuvremenu čulo se otvaranje vrata i to je bila Ksenija. Odmah je bacila torbu i spustila belu kesu na sto. Po mirisu sam odmah zaključila da mi je donela hranu. Iskreno najbolja je.

Dotrčala sam do nje i odmah otvorila. Mmm pljeskavica. Njamiii!

"Jesi ga nazvala?"-upitala me je na šta sam se zagrcnula i klimnula glavom te me je ona čudno pogledala.

"Javio mi se neki kreten i izgleda da mi je blokirao broj jer kada sam ga nazvala opet da se svadjam sa njim nisam mogla da ga dobijem."-rekla sam i nastavila da žvaćem pljeskavicu.

"I šta ćeš sada? Možeš ga nazvati sa mog telefona."-rekla je te sam skočila i odmahnula glavom. Jedva sam skupila hrabrosti i za ovo uostalom nije moja krivica što se on nije javio.

"Nee znam ni šta da mu kažem pod broj jedan. Pod dva vrlo je čudno. Pod tri... hmm ne mogu da se setim trećeg razloga ali sigurna sam da će mi nešto u medjuvremenu pasti na pamet."

"Ti shvataš da ne možeš tek tako da ga se otarasiš i da će verovatno da te nadje. Kada sam ga srela jutros izgledao je vrlo ljuto što si ga ispalila."

Pogledala me je i čekala odgovor ali nisam znala šta da joj kažem. On je najjsavršenija osoba koju sam ikada upoznala šta ako se razočara sa mnom. Možda se već razočarao. Možda uopšte neće hteti kada me upozna.
Uhh ali kako je lep... još je lepši sada nego iz mojih sećanja. Sada je još više privlačniji posebno njegov osmeh, oči, nos... mogla bih da ga gledam ceo dan... Kako je samo lep...

Nisam ni primetila šta sam radila sve dok se nisam srušila sa stolice i da jako je bolelo, čak mi je i pljeskavica pala na pod.

"Da li si ti normalna?!"-rekla je Ksenija dok mi je pomagala da ustanem. I ne, definitivno nisam normalna. Taman kada sam mislila da ću da ga zaboravim on se pojavio opet.

" Odoh da se istuširam, ne radi ništa glupo."-dodala je i otišla u kupatilo.

Ustala sam sa poda i otišla u moju sobu da legnem. Iskreno danas je bio jako naporan dan a nisam ni na fakultet otiš...otišla. Otišla? Da li sam stvarno zaboravila da odem na fakultet danas?!
Danas je trebao profesor da nam kaže šta imamo da učimo za test. Ubiću se!

.

.

.

Probudila sam se kada mi je zazvonio alarm i ležala sam jedno pola sata sve dok me nije uhvatila kriza za kupatilom te sam maltene trčeći ustala i otišla do njega. Na svu sreću Ksenija nije bila u njemu jer obično zaglavi i ne ume da izadje.

Kada sam se spremila sačekala sam Kseniju da idemo zajedno na fakultet. Obično smo išle autobusom koji staje ispred fakulteta ali ponekad odlučimo da izadjemo stanicu ranije na preukusne palačinke. Kada kažem da su preukusne zaista i mislim tako.
Ali zato moramo da pešačimo jedno 20min ali se isplati! Plus kada jedeš ni ne osetiš šetnju.

Bili smo par metara od fakulteta i pričale. Ksenija je dovršavala svoju palačinku sve dok se nije zagrcnula i počela da kašlje. Pogledala me je uspaničeno ali sam mislila da je to zbog toga što se guši ali kada sam provalila znakove malo je bilo kasno.

Imala sam isti prelepi osećaj od prošlog puta i odmah sam se okrenula i stajao je par koraka od mene. Osećala sam se da gorim kada su nam se oči susrele.

" Moramo da pričamo."-je bila prva stvar koju je rekao dok sam ja zurela u njega. Osetila sam Ksenijin pogled upret u mene ali nisam smela ništa da kažem. U normalnim okolosnima normalno ne bih počela ali u tom trenutku sam počela da štucam te su me oboje iznenadjeno pogledali.

"Umm... zakasnićemo na čas. Možda je bolje kasnije da se nadjete da pričate."-rekla je Ksenija jer je videla da neću reč progovoriti.

Bilo mi je vrlo neprijatno i zaboravila sam da pričam. Ne znam šta da mu kažem te sam samo samo gledala u palacinku jer mi je bilo neprijatno da ga gledam.

"Nisam pitao. Uostalom ovo je važnije."-rekao je i uhvatio me je za ruku i mogla sam da osetim crvenilo na licu. Temperatura u telu mi se povećala za najmanje 3000 stepeni.

Pogledala sam Kseniju koja je izgledala vrlo iznenadjeno i poslala sam joj "pomoć" lice dok sam ga pratila ali mi se u glavi najviše vrtelo to što se držimo za ruke. Onesvestiću se...

Posle nekoliko minuta otvorio mi je vrata od automobila te sam sela unutra a on je prešao na vozačevo sedište.

Jedino sto mi se u tom momentu vrzmalo po glavi jeste kako ima jako lepe i snazne ruke. Ne mogu da verujem da me je drzao za ruku.

Pogledala sam u ruku i zaklela sam se da je nikada vise necu oprati posle ovoga.

"Žao mi je što te je Borislav blokirao sinoć. Dao sam mu telefon da se javi kada me neko zove jer sam išao na teren, nisam mu rekao da blokira ljude..."-rekao je te sam ga samo klimnula glavom jer nisam mogla da ga pogledam s obzirom na to da sigurno izgledam kao crveni paradajz. Mislim već sam znala otprilike da je nešto tako bilo ali svakako je lepo čuti izvinjenje. Baš je duša, zabrinuo se zbog mene. Iako on nije kriv nego glupi Borislav, samo li ga se dočepam ima da ga uništim! Kako se usudjuje da pravi zbrku Vukašinu?!

U mojim zlim mislila gde sam razmišljala kako da osakatim Borislava pažnju mi je oduzeo Vukašin sa svojim naglim uzdahom.

"U svakom slučaju ne znam koliko je pametno da trenutno počinjemo sa bilo čim. Mislim da ni tebi ne bi odgovarala trenutno pozicija Lune s ozbirom na to da ideš na fakultet. Svakako cemo ostati u kontaktu. Samo nikome ne govori za nas."