SAVRSEN

SAVRSEN 14

Torino je grad koji vazi za jedan od najlepsih gradova u Italiji. Dusan i ti ste ga obisli sto ste vise mogli za citava dva dana. Toliko ste se dogovorili da ostanete jer je Dusan imao neke obaveze u Beogradu. A ti nisi smela da osustvujes toliko od treninga reprezentacije, ipak ste se spremale za svetsko prvenstvo, da branite zlato, koje pocinje 23. septembra, a vec je kraj avgusta.

Zadnja noc u Torinu, pakujete kofere i torbe u Dusanovoj spavacoj sobi. Vecunu stvari ste spakovali samo su vam ostale jos neke sitnice. Ti si trazila po sobi nesto da slucajno ne zaboravite dok je Dusan samo stojao i pazljivo posmatrao. Savila si se ispod kreveta da vidis da li je zapalo nesto, bas si stala u nezgodan polozaj, onako natrtila si se bas sto je Dusanu privuklo paznju. Polakio ti je prilazio dok si ga ti trznula.

"Dusane kakve su ovo zarape ispod tvog kreveta"

"Ma verovtno su mi pale slucajno a da nisam primetio"

"Dusane, nisam glupa" pokazala si mu carape u kojima je drkao.

"A tee carapee. Pa znas nisam jebao tri meseca. Morao sam da se snadjem"

"Fuujjj Dusaneee. Zasto ih nisi bacio ili jos bolje bacio"

"A zaboravio sam. Znas vise mi ne trebaju carape sad imam tebe" Gledao te je onako da je balavio za tobom.

"A ne neces Dusane, moram da budem fokusirana sad na svetsko prventsvo, znas da branimo zlatnu medalju. Nista mi trenutno nije bitnije od toga"

"A ne radi mi ovo Tara, znas da nismo dugo. A znam da i ti zelis i da si ga se uzelela nego sad si uzela da jedes govna. Neko svetsko prvenstvo. Moras da se fokusiras"

"Rekla sam sta sam imala. Ako neces da cekas idi plati kurvu"

"Koliko trazis"

"Hoces da kazes da sam ja kurva. To hoces da kazes, sta ti mislis da sam ja radila tri meseca bez tebe, da sam isla od kuce do kuce i da sam primala kurac. NE. Nego sam sedela kuci kao budala i danima plakala sto te volim. Sto te nema pored mene. A ako tek tako mislis o meni onda onda ko zna sta si ti ovde u tvom stanu sve mogao da dovedes i da pojebes na brzaka"

"Polako Tara smiri se, znas da se samo salim, sta shvatas sve ozbiljno"

"Ma jebi se znala sam da ni nisam ni trebala da dodjem" Naglo si krinula ali te je zaustavila njegova snazna ruka drezeci te za stomak.

Vratila si se par koraka unazad bas na istom mestu gde si i stoja do sad sve vreme vikavsi n Dusana.

"Dusane pusti me da prodjem"

"Mnogo si glasna Tara" isao je sve blize tebi a ti si isla sve vise i vise unazad dok sve dok te nije nagazio.

Zelela si da mu kazes *A Dusane to boli* ali si znala njegov odgovor na to. Namerno te je gazio sve jace i jace ali ne toliko jako da ostane modrica. Sve vreme te je gledao nekako nasilnicki a tako se ponasao prema tebi.

"Dusane sta je tebi, plasis me" zamalo si suzu pustila.

"HAHAHAHAHAHAHHAHAHAHAHAAH pala si na foru"

"Debilu" Zalepila si mu toliko jak samar i otrcala u kupatilo da se isplaces.

"A stani Tara nisam zeleo da te uplasim, cekaj Tara izvini molim te"

"Zapamti zadji put kada cu da ponovo razgovaram sa tobom" Otrcala si do kupatila da se isplaces. Zalupila si Dusanu vrata pred nosom i zakljucala ih kako ne bi mogao da udje. Skliznula si pored vrata i sela na plocice, glavom oslonjena na vrata kupatila. Dusan je sedeo isto kao i ti, samo sto je sedeo u hodniku, ceko je da zavrsis, nije te uznemiravao u plakanju. Zato ga je svaki tvoj jecaj boleo vise nego bilo koji put kada je osetio samocu.

"Tara, znas da nisam hteo da te uplasim. Jel znas to?"

I dalje mu nista nisi odgovara samo si smrckala nosom.

"Znas da te neizmerno volim i da te nikada necu povrediti na bilo koji nacin. Tara molim te nemoj da se ljutis na mene. Sve nase probleme ne smemo da krijemo, moramo da razgovaramo o svemu kako bi resili problem. Pustio sam te malo sa se ispraznis a sada ti trebas da mi otvoris vrata"

Malo si se odmakla od vrata,dovoljno toliko da mogu da se otvore i dalje si sedela na podu. Pustila si ga unutra. On je klecao bas naspram tebe"

"Sta je bilo Tara"

"Nista"

"Kako nista, ne mozes da places bez razloga. Sta sam uradio da znam da vise ne radim"

"Znas, moj bivsi tako, znao je nekad da me udari kada se naljuti na mene, pa si me ti samo podsetio na njega"

"Izvini Tara znas da te toliko volim da ne mogu to da ti uradim, znas da je bila sala. Ali veruj mi na rec da se ovako nesto vise nikada nece desiti"

"U redu je Dusane, verujem ti. Samo me je malo uznemirilo, nista vise"

Kako je klecao na kolenima samo se spustio i rasio noge kako bi ti mogla da sednes izmedju njih.

"Dodji" Prisla si mu.
Mazila si njegova ledja a on tvoja dok su vam glave bile na vasim ramenima. Tako ste proveli nekih pet do sest minuta dok Dusan nije prvi odgovorio.

"Hoces da legnemo"

"Ne"

"Sta hoces onda"

"Da se istusiramo prvo"