U sekundi u kojoj sam se našla u kući, obuzeo me je neki nespokoj, kao da nešto nisam dobro uradila. Bilo mi je vruće, štaviše mislila sam da sam se oznojila i nisam znala da li samo da mu predam fasciklu zbog koje nisam spavala celu noć ili da je nosim dok me ruke ne zabole.
"Izvoli, ovuda." Pogledao me je tako oštro da sam prepoznala taj pogled. Takav mi je uputio i na pumpi pod onim njegovim gucci naočarama za sunce.
Klimala sam glavom gde god smo krenuli. Pokazao mi je svaki deo tog sprata i ništa nije govorio. Imala sam osećaj da je i njega obuzimala jeza kada je trebao da progovori. Ne znam, možda se i ja isuviše ložim.
Morilo me je to što sam ga videla na pumpi. Nekoliko puta sam htela da ga pitam ali kada smo došli do navodno moje sobe, on mi to nije dozvolio.
"Poslovno, i isključivo poslovno, ćeš mi se obraćati sa Gospodine. Je li jasno?" Te braon oči su me pogledale i bilo je gore od svakog prethodnog pogleda. Ovaj je bio ubitačan jer sam sigurna da su mu zenice bile šire nego uobičajene. Pokušala sam da se ne pogubim, da smislim dobar i jednostavan odgovor, ali sam bila nespretna jer mi je zapovedio.
"Da, gosodine." Opet sam klimnula glavom jer mi je mozak radio prebrzo.
"Donela si sve što treba od papira?" Pljesnuo je ruku o ruku kao da očekuje da mu ja to dam.
"Da, da, da, naravno. Izvolite." Dala sam mu a on je nije ni pogledao već direktno iz mojih ruku predao meni nepoznatom čoveku iza njega.
"On nam neće smetati, ne obraćaj pažnju na njega."
"Aham."
"Dakle, krećeš da..." Ovde je zastao. Približio se jedan korak i krenuo je da ispružuje obe ruke. Udaljila sam se korak unazad jer nisam znala zašto njegove šake pokušavaju da nadju moje grudi, ali sam znala zašto mi je bilo neprijatno i vruće od samog početka.
"Nemoj da ti se ponovi." Jasno ali tiho je rekao zakopčavajući mi dugme košulje koje je otvarao moj dekolte. Izgledala sam previše vulgarno da je verovatno pomislio da sam kurva.
A kako i ne bi kada sam se pojavila sa otkopčana tri dugmeta i čipkastim belim grudnjakom koji je mogao da vidi i on i nasumično neka osoba sa ulice.
"Uh-hum." Progutala sam pljuvačku malo teže jer sam osetila njegove prste sada ne na ledjima, već tamo gde je intimnije. Samo se nadam da nije primetio da padam na dodire. Bilo mi je izuzetno neprijatno da znam da mi je zagledao u grudi. Pogled nisam smela da spustim.
Kada je video da sam se unervozila, uhvatio me je za rame i prodrmao.
"U redu je, opusti se." Ne želim da kažem da sam mogla da se opustim jer sam još uvek bila napeta.
Koliko sam zajebala ovaj prvi dan, već mi je muka.
"Dakle, ovo će biti tvoja soba, nije nista specijalno, ali za završavanje poslova će biti i više nego dovoljno." Rekao je, a ja sam pokušala da slušam njegov glas bez imalo pritiska u grudima koji mi je on uporno stvarao. Imao je tu hrapavu notu, notu klinačkog glasa. Mada imao je samo dvadeset tri a ja devetnaest, tako da ne mogu da se poredim.
Ipak, bilo je i više nego dovoljno kao što je i rekao. Na radnom stolu je stojao MacBook koji sam mogla da sanjam da ću ga imati a i novi telefon pored.
"Javljaćeš se na pozive, praviti ugovore, tabele, sastanke." Kratko je objasnio jer sam manje više znala za koji posao sam se prijavila.
"I tako. Za sve što ti treba, obratićeš se meni, sve što ne razumeš... Možeš da mi napišeš cifru plate na ovom papiriću kao i... Kako se zove, ovaj... Broj računa da uplatim i to je to." Uzeo je hemijsku olovku iz držača za olovke sa stola i ponudio mi da odmah napišem.
YOU ARE READING
Da, gospodine?
Fanfiction"To što osećaš tu, osećao sam i ja svakog dana kada te gledam, samo po celom telu." Dušanovi prsti konačno su ušli i stvarno mi je pokazao šta je osećao. Krenuo je da pravi krugove njima i njegove usne nije pomerao sa mog uha jer je želeo još uvek d...
