Pošto mi je rekao da ne može više da čeka, neka jeza je prošla kroz mene. Imao je taj ton u glasu koji mi je govorio da, ako ostanem, neću moći da dišem.
Ostavi devojku da diše...
Ne mogu...
Stalno ponavljam u sebi konverzaciju koju su vodili Sale i Dušan kada su mislili da sam spavala tokom puta. Tačno znam šta sada on želi od mene.
"Dušane, nemam vremena sada, ne mogu, moram da idem da se spremim za sutra..." Pravila sam izgovor dok sam odlazila do vrata da ih otključam i izađem.
Pustio me je dva koraka ispred, zatim je krupnim koracima krenuo za mnom. U tom trenutku sam skinula šnalu, pustila kosu i nju samo dobacila na njegov radni sto.
"Gde si ti pošla, treba šminka da ti se skine." Svoj levi dlan zalepio je za vrata direktno pored mog lica i silno zalupio ista, koja sam otvorila.
Gledala sam u pod, pokušala da nađem način da se izvučem, ali ponovo je uradio ono što je uradio prvog puta kada je odlučio da mi priđe.
Pošto mi je stajao iza leđa, šakom mi je obuhvatio vrat tako da mi podigne glavu da ga gledam preko trepavica.
"Kako ćeš da te jebem večeras?" Izustio je i refleksno mi se pojavio prljavi osmeh na licu.
Okrenuo me je da se gledamo lice u lice i provocirao pogledom. "A znači tako bi?" Shvatio je da sada i u mojoj glavi radimo iste stvari koje je on zamišljao.
Htela sam da mu odgovorim ali su mi se glasne žice stegle, vazduh nije prolazio kroz njih.
"Sad ćeš lepo da skineš tu majičicu..." Polako ju je hvatao za rubove i prevukao preko moje glave da je skine.
Ja sam pratila i njegov pogled i njegov pokret i nisam se bunila.
Odmah je stavio svoje šake na moje grudi, okupirao ih je sa strane dok ih je stiskao, a svoje usne nežno zalepio na moje.
Sisao mi je gornju usnu dok je svoje prste gurao ispod čipkastog grudnjaka. Taj pritisak koji je vršio širio se i u mom grudnom košu, prouzrokujući da se moje srce priljubi uz rebra. Lupalo mi je jako, kao da me prvi put dodiruje, i mesta gde je ostavljao duboke otiske prstiju, osećala sam da su goreli, pekli su me.
Brtele grudnjaka su lagano pale sa mojih ramena dok je on radio na tome da mi padne cela čipka.
Htela sam da se odvojim jer sam se previše zanela, znala sam da ću samo kasniti sa svim obavezama koje sam morala da stacioniram ove nedelje.
Odgurnula sam se od njega oslanjajući se o njegov stomak, ali on je bio uporan i moja donja usna ostala je između njegovih zuba.
Oblizao je usne kada sam se odvojila. Pogledao me je u oči, zatim u usne, zatim ponovo u oči očekivajući odgovor zašto sam to uradila.
Lice mi je bilo ravnodušno, bilo mi je žao da ga ostavim, videla sam žudnju u njegovim očima, svetlucale su.
"Polako." Rekla sam.
Pošto smo bili na korak jedan od drugog, savila sam se da uhvatim majicu i dok sam se uspravljala, povlačila sam spale brtele ponovo na rame.
Pogledala sam ga pravo u oči nakon toga. U jebem ti, nisam trebala. Zaledio me je. Nagnuo je glavu ka dole, gledao popreko sa smeškom i oblizivao jezikom unutrašnjost svog obraza.
Šake su krenule da mi se znoje, mada su bile hladne, imala sam isti osećaj u glavi kao kada mi je pištolj bio na potiljku. Bilo je tu nešto kod njega što me je teralo da gorim.
YOU ARE READING
Da, gospodine?
Fanfiction"To što osećaš tu, osećao sam i ja svakog dana kada te gledam, samo po celom telu." Dušanovi prsti konačno su ušli i stvarno mi je pokazao šta je osećao. Krenuo je da pravi krugove njima i njegove usne nije pomerao sa mog uha jer je želeo još uvek d...
