Ne okreći se

1.

Od kada sam ušla u pubertet, maštala sam da ću ostariti sa mojim sadašnjim suprugom. Prvi susret ispred škole, kada se doselio u Novi Sad sa tatom, bio je za mene sudbonosan.
Filip je odrastao u Kraljevu, ali je došao sa tatom u Novi Sad, kada su se njegovi razveli. Prvog dana mog sedmog, a njegovog osmog razreda, sudarili smo se na ulazu u školu. Kao svaki kliše, meni su ispale knjige koje sam trebala da vratim u biblioteku, a on se džentlmenski ponudio da ih pokupi.
Od tog momenta, često smo se sretali i pogledi su nam lutali jedno ka drugom. Ispostavilo se, da se on doselio u moj komšiluk. Tata mu je divan i pravičan, ali strog čovek. Ipak, na mene je nekako uvek bio slab.. a ja sam to ponekad koristila da izvučem Filipa iz kazne.
Od drugog razreda srednje škole, shvatila sam da to više nije simpatija. Ja bez njega nisam mogla da dišem. Zapravo, to sam shvatila kada je te godine, otišao kod mame u Kraljevo na skoro 3 meseca(ceo raspust!). Čuli smo se barem 3 puta nedeljno, ali meni to više nije bilo dovoljno... a činilo se, ni njemu. Kada se vratio, priznao mi je da sam mu mnogo nedostajala i da želi da se zabavljamo. Mojoj sreći nije bilo kraja! Ceo svet je bio moj! Filip Krsmanović je ispunio moju najveću želju!
Kako je vreme prolazilo, naša veza je jačala... On je meni bio najveći zaštitnik i najbolji prijatelj, a ja njemu najveća podrška!
Ali, kao i većina devojaka u pubertetu, imala sam dana kada nisam bila svoja... Na površinu je izbijala moja nesigurnost. Svesna činjenice, da moj dečko nije samo lep kao prvog dana, nego je i mnogo lepši i mnogo zgodniji, ali i toga da sve više privlači pažnju devojaka u školi i van nje, umela sam da se povučem u sebe i da plačem misleći kako ću ga izgubiti. Zato sam odlučila da se trgnem! Nije moja mama rodila paćenicu! Učlanila sam se u teretanu u kojoj je Filip trenirao. Trenirajući svakodnevno, izbacila sam stres i dovela svoje telo do savršenstva! Izgubila se moja nesigurnost i neka nova ja, je zavladala. Filip je bio ponosan na mene i stalno me je zezao kako ne sme da me vodi nigde jer će se svi frajeri zalepiti za mene. Znala sam da se šali i da je to njegov način da mi podigne samopouzdanje, ali sada više nije bilo potrebe za tim, pa je to vremenom postala samo šala.
Kako su godine prolazile, nas dvoje smo završili DIF i počeli da radimo u jednoj teretani u gradu. Pošto smo se pokazali odlično, započeli smo individualne treninge i nakon 2 godine, odlučili smo da otvorimo svoju teretanu. Započeli smo zajednički život, otvorili teretanu, pa uskoro još jednu i tako nakon par godina, držali smo lanac teretana i par kafića širom Vojvodine... Simbolično smo ih nazvali "Firma", jer smo se oduvek zezali kako ne vidimo sebe u nekoj firmi sa radnim vremenom od 8 sati. Ironija je, da smo u teretanama provodili mnogo više vremena.
Sada smo zreli i ostvareni ljudi u braku, sa mojih 35 a njegovih 36 godina, imamo dva sina od 8 i 6 godina... A bliži nam se i godišnjica braka. Tačnije za 3 dana nam je godišnjica, ali Filip ide u Kraljevo jer smo odlučili da otvorimo i tamo jednu teretanu.
Iskreno, on je bio taj koji je to više forsirao, a ja sam više težila tome da  se posvetimo više porodici jer sam zbog dece, sve manje vremena provodila u "Firmi".
Ali, nije svakog dana godišnjica braka! Dogovorila sam se sa mojom mamom da pričuva decu na par dana i isplanirala iznenađenje za mog muža! Nisam očekivala da ću se i sama iznenaditi...