Ne okreći se

7.

Prošao je još jedan mesec, moj stomak se nazire. Uskoro ulazim u šesti mesec. Deci sam rekla da sam trudna, ali da to mora biti tajna. Nosim široku garderobu i radim samo lagane treninge, pa me već radnici zezaju da sam se ugojila i da moram pojačati treninge. Vreme je da im kažem istinu.
Ulazim u teretanu. Treninzi su u toku. Dočekuju me glavni trener i saopštava da me Filip čeka u kancelariji. "Hoćeš da idem s tobom? Deluje ljuto."
"Hvala ti Milanče, ali nema toga što može da me povredi više, kada je on u pitanju."
"Biću u blizini. Ako zatreba, zovi!"
U kancelariji sedi Filip, na čelu stola, u svoj svojoj veličini! I dalje je prelep, dugu kosu je svezao u rep, brada mu je uredno podšišana.. mišići su naglašeni taman kako treba...i sve je savršeno, spolja ....ali tek sad vidim koliko je iznutra truo! To više nije moj Filip. Nema više onog dečačkog osmeha, zaljubljenog pogleda, najdražeg zagrljaja... Ništa! On nije tu! Umesto njega, stoji prazna ljuštura nekadašnjeg, najvoljenijeg čoveka!
"Zdravo Dano... Čekao sam te!"
"Šta želiš? Zar ti nisam jasno rekla da od onog dana samo preko advokata komuniciramo?"
Njegov pogled krije nešto. Nakon toliko godina, ne mogu da provalim da li je to tuga ili bes...
"Advokat me je obavestio da želiš sve objekte u Novom Sadu. A šta ja dobijam?"
On decu nije ni spomenuo. Kakvo razočarenje! "Samo taj deo si čuo? Sećaš li se da sam ja danonoćno radila da bi u Novom Sadu zaživeli svi naši objekti? Dok si ti težio da razviješ u drugim mestima posao, ja sam želela mir, porodicu i posao u gradu. Prepuštam ti sve tvoje željne objekte po Vojvodini i onaj čuveni u Kraljevu! Ne želim da znam za njih, ali Novosadska "Firma" je moja! Svi zaposleni su moja porodica, a porodicu ne dam! Deca i oni su moji!"
"Dano, znam da sam te povredio. Žao mi je zbog toga, ali nisi mi dala priliku da objasnim. Ovo nije način da mi se svetiš!"
"Hej, dosta više! Šta da mi objasniš? Da si me zamenio sa 10 godina mlađom? Da si me varao iza leđa dok sam se ja ubijala od posla i dece kako bi sve gradske teretane i zaposleni radili kako treba, a deca da ne osete da im falimo? Ti si u poslednje dve godine više bio na terenu nego kući! Sada mi je jasno i zbog čega! Deca čak i ne pitaju za tebe. Dve godine si bio gost u kući. Kada si poslednji put pitao za decu? Nije te zanimalo ni kako sam ja, ni kako su deca... Jer si bio zauzet Lidijom i teretanama! Čak si je postavio i za glavnog menadžera u Kraljevačkoj teretani! O čemu si razmišljao bre?!"
"Dano, godinama imam utisak kako me lancima vežeš za kuću. Zato sam forsirao da razvijem posao u drugim mestima. Lidiju nisam planirao, desilo se slučajno a posle sam bežao od realnosti u njeno naručje... I dok sam shvatio koliko daleko sam otišao, ona mi je saopštila da je trudna! Ne mogu da se odreknem deteta. Naši sinovi imaju tebe, a Lidija je premlada da bude majka."
Morala sam da sednem, jer mi se slošilo. Znači ja sam i za ovo kriva! E pa dosta je bilo manipulacije!
"Lancima te vežem za kuću?! Gušim te?! To se zove dom! Kretenu! Nisam te vezala lancima, nego sam želela da deca osete ljubav oba roditelja! Želela sam onog Filipa koji je bio tu za mene i decu.. koji se radovao dolascima kući, igranju s decom, maženju sa mnom! Poslednjih godina sam ti bila kao lutka na naduvavanje. Seks je bio rutinski. Al sad mi je jasno i zašto. Samo molim Boga da mi nisi preneo bolest neku, jer svi znamo ko je Lidija! Jesi li ti uopšte siguran da je dete tvoje? Nisi ti meni više bitan. Zaslužuješ sve što će ti se desiti, samo bi mi bilo žao da mojoj deci podvalite tuđe dete kao brata."
Taj njegov pogled neću nikad zaboraviti! Saznanje da postoji mogućnost da je namagarčen je toliko bilo ogromno, da sam imala utisak da će mu očne jabučice eksplodirati!