Ne okreći se

3.

"Šta ti radiš ovde?" Povisim ton. Lidija se nije udostojila ni da se postidi. Gleda me ravno u oči i ponosno podigne glavu. U tom momentu Filip utrčava u sobu.
"Dano, objasniću ti! Samo se smiri!"
Nisam ni primetila da se tresem. Besna sam, ponižena, povređena, srušio mi se svet! 20 Godina sam poklonila ovom čoveku. Volim ga kao prvog dana. On je za mene i dalje najlepši i najzgodniji muškarac. Ali sve ove godine sam davala poslednji atom snage, da mu dokažem i pokažem koliko ga volim. Da mu budem najbolja, najlepša, da mu budem žena, ljubavnica, partner u poslu i kod kuće... Rodila sam mu 2 divna sina, a on je sve to bacio u vodu!
"Danice, dođi da popričamo.. Molim te!"
"Možemo da pričamo i ovde! Ispljuni!"
U tom momentu ustaje Lidija. Po mojoj proceni, u petom mesecu trudnoće je! Ona kod nas ne radi oko godinu dana .  Dakle, to između njih traje već neko vreme. Rekla bih i pre njenog otkaza!
"Nema tu šta da se kaže! Filip i ja se volimo i dobićemo dete! Vreme je da ga oslobodiš svojih okova i da nas pustiš da uživamo!"
Mislim da mi je sva krv jurnula u glavu, ali uspevam nekako da se smirim.
"Vau! Filipe, svaka čast! Dvadeset godina, dvoje dece, tolike godine truda i ulaganja, svu moju ljubav i našu porodicu, zamenio si ovim? Ne mogu čak ni ljudskim bićem da je nazovem! Bravo! Mislila sam da ne postoji ništa što može da te ponizi u mojim očima, ali sad vidim da sam pogrešila! Od ovoga ne možeš niže!"
Okrenem se i žurim da pokupim stvari iz trpezarije, kako bih napustila ovo leglo bluda i nemorala. Filip juri za mnom:
" Dano, ne mora ovako da bude. Možemo da ostanemo prijatelji! Uvek ćeš imati posebno mesto u mom srcu. Ti si majka moja dva sina.. ali ne mogu Lidiju trudnu da ostavim!"
Došlo mi je da ga pljunem! Nije meni ona kriva! Ona je fufa koja juri za lovatorom... Boli me On! Boli me izdaja! Boli me i njegova majka koju sam tretirala kao da je moja! Uostalom, ja sam ga mirila sa njom kad god su se svađali. Boli me i čika Ratko kog sam gledala kao svog oca, jer sam mogla ruku u vatru da stavim da mi on ovo ne bi prećutao. Pravda i istina su bili njegove najveće potrebe! Bole me naša deca, koja su me ispratila na put, srećna jer ću iznenaditi tatu.. a on je iznenadio sve nas!
"Filipe, za tvoje dobro, skloni mi se sa puta i sa vidika! Ne želim da znam za tebe! Od sada komuniciramo samo preko advokata! Sećaš li se kada sam ti govorila, pre našeg venčanja "ako se ikada zaljubiš u drugu, skupi petlju i reci mi. Biće mi teško, plakaću, patiću i sigurno ću biti ljuta neko vreme.. ali kada te prebolim, mogu i kuma da ti budem, da igram na stolu na tvojoj svadbi... I najbitnije od svega- ostaće moje poštovanje prema tebi!" Ja tebe ne poznajem! 20 godina sam volela izmišljenog čoveka! Ne obraćaj mi se, jer se jako teško suzdržavam da te ne pljunem!"
Pogledam u njegovu mamu: " A Vama teta Miro, neka je na čast! Nadam se da ćete ovu snajku voleti iskrenije nego mene. Pretpostavljam da Vam je ona više po ukusu i meri!"
Čika Ratko samo što ne zaplače, gleda u mene, krši ruke i čeka da ospem paljbu. Shvatih da on ovo nije podržao. Verovatno je došao i svađao se sa njima zbog toga.. Htela sam da mu kažem nešto utešno, ali nisam mogla. Stavim mu ruku na rame i nežno mu se nasmešim, da shvati da mu ne zameram. On je ovde jedini ispravan! U tom momentu osetim da mi se okreće prostorija. I samo nastupi mrak!