Ne okreći se

4.

Budim se u sterilno beloj sobi. Meni je ovde sve nepoznato. Pokušam da se pomerim, ali osetim bol u ruci. Shvatam da sam priključena na infuziju. Ulazi čika Ratko, crvenih očiju i plačnim glasom me pita kako sam..
"Dano kćeri, mnogo si me zabrinula! Kako si?" Njega sam zabrinula! Ostale ionako nije briga. Da ih je bilo briga,ne bi radili sve što su uradili...
"Dobro sam. Ne brinite! Šta se desilo? Onesvestila sam se? Poslednje čega se sećam je Vaš pogled! Ne stidite se predamnom. Svesna sam da Vi ovo ne podržavate! Najmanje ste Vi krivi!"
U tom momentu ulazi doktor.
Objašnjava mi kako sam usled stresa pala u nesvest...da moram da se pripazim, pijem vitamine, zdravo se hranim, jer u mom stanju nije pametno izlagati se stresu...
Priča on, ali meni se reči gube u daljini. Samo mi odjekuje "u Vašem stanju"!
"Doktore, izvinite, ali kako to mislite "u mom stanju"? Jesam doživela stres, ali ko i ne bi u datoj situaciji"
On pogleda mene, pa čika Ratka, zatim ponovo mene i upita me: " Zar Vi niste znali da ste u drugom stanju? Već ste četvrti mesec!"
Šok za šokom. Čika Ratko počinje da plače, ja nemo gledam u jednu tačku...
"Ali imala sam redovne cikluse! Nije mi prva trudnoća! Nemoguće da ne znam da sam trudna! Jeste da su ciklusi bili nešto kraći, ali sam mislila da je zbog prehlade!"
Doktor mi objašnjava kako je to normalno. Ne dešava se često, ali nije tako neuobičajeno da trudnica malo prokrvari u vreme kada bi imala ciklus. Rekao je da se to zove implatacijsko krvarenje i lažna trudnoća i da najčešće nestaje kako trudnoća odmiče. Zapitah se, kako je moguće da nisam primetila ni jedan simptom. Istina, imala sam par dana mučnine-ali pripisala sam to stomačnom virusu..  bolela me glava-ali ja sam meteoropata-svaku promenu vremena osetim... Vrtelo mi se par puta-ali nisam bila iznenađena, jer sam uvek jurila da obavim sve oko dece i "Firme". Telo mi je bilo iscrpljeno...
Bokte, trudna sam!!! Kakav dan...
Setim se da je čika Ratko pored mene još uvek.
"Imam molbu za Vas! Ne želim da Filip zna! Barem ne dok se razvod ne okonča! Ne želim ga više u svom životu, a naročito ne želim da ga zadržavam na silu, a tako bi protumačio kad tad! Ovo dete će biti samo moje! To mi je satisfakcija! A Vi ste, kao deda uvek dobrodošli u naš dom!"
On me blago pogleda i reče:" Kada si počela da se zabavljaš sa mojim sinom, ja sam dobio ćerku koju sam toliko želeo! Bilo je dana kada si me ti bolje razumela nego moj sin! I danas, nakon svega što sam video i čuo, moram da priznam da se stidim svog sina, ali sam na tebe ćerko mnogo ponosan! Hvala ti što si ušla u život ovog starca i što si mi podarila 2 zlatna unuka. Neka mi Bog oprosti, ali za Lidijino dete neću da znam. Imaću 3 unuka, a svakom od njih ćeš ti biti majka! Uvek ću te štititi i podržavati! Danas sam izgubio sina, ali sam dobio ćerku i još jedno unuče!"
Plašim se da pitam kako sam došla u bolnicu. Ako me Filip dovezao, možda je tu negde i čuje. Odjednom sam se uplašila da ne sazna pre vremena. Ali čika Ratko kao da mi je pročitao misli. "Dano, ne plaši se! Naterao sam ga da te doveze tvojim kolima i da nas ostavi ovde i nestane... Odavde te ja vozim kući. Nikome neću reći ništa. Ne brini!"

Ubrzo je doktor saopštio da mogu da idem kući. Dao mi otpusnu listu, rekao da se javim svom ginekologu i da se pazim. Čika Ratko kao da je dobio neku energiju. Vozio je do Novog Sada nasmejan i povremeno me zasmejavao nekim doskočicama. A ja sam se udubila u sopstvene misli. Kako da deci saopštim sve ovo?!