Konačna odluka-Pauzirana ‼️

"3. Poglavlje"

Toni

Tik tak... Tik tak... Motor mi je na generalnom pregledu, dok ja pijem svoj energetski napitak.

"Jesi spreman?"

Bacim pogled preko ramena i vidim Lorenca kako proviruje ka ćošku u kome sedim. Na monitoru gledam svoj poslednji trening i uočavam greške koje sam pravio. Za ispravak treba mi sređen motor.

"Naravno, znaš mene."

Dva dana učestalih treninga i biću spreman za trku. Volim svoj motor ali ono što nikada nisam sanjao je da ću početi profesionalno da se bavim moto sportom.

"Odlično. Motor će biti tip top za trku. Samo slušaj šta ti se govori i sve će biti dobro. Znaš, mnogo ljudi se kladi na tebe. Nemoj ih izneveriti."

Nisu mi trebali ljudi da bih težio da budem bolji. Hteo sam zbog sebe i zbog svih ostalih seronja koji su me ismevali kada sam počinjao sa vožnjom. Bio sam klinac čiji roditelji nisu bili bogati ali su mi jedne godine za rođendan ipak poklonili motor. Ne moram da kažem da mi je to bio najbolji rođendan u životu.

"Si, si, buono."

Podnosio sam Lorenca jer je bio neki važan kurac u našem timu.

"Lepi."

Iza Lorencove glave pojavila se Đulija. Devojka koja je podržavala trke i bila parti devojka. I moja povremena šema. Dosadno mi je, trebam olakšanje a nemam vremena ni za šta drugo.

"Đulija"

Klimnem i nastavim da gledam u ekran.

"Znam da ćeš biti dobar na treningu. Svakog dana si sve bolji i bolji."

Dopadala mi se zbog toga što je volela i razumela se u trke.

"To je u planu."

"A imam plan i za kasnije."

Nakon treninga voleo sam samoću.

"Moram da te odbijem ovaj put."

Gledao sam u njeno telo, zategnuto, napucano, sređeno. Čak i danas kad je sve nezvanično i ne boduje se ona je obučena i sređena.

"Ah to tvoje povlačenje u samoću. Dobro, onda svakako nakon trke zajedno idemo na zabavu."

Naravno znala je da veče pred trku kod kuće sam i koncentrišem se. Nikakve distrakcije u vidu ženskog nagog tela mi ne trebaju.

"Okej"

Kažem da je skinem sa kurca i uhvatim momenat kad me je motor malo cimnuo. Nagnuo sam se ulevo a zadnji točak mi je proklizao. U zadnjem trenu uspeo sam da se ispravim i ne završim u reklamama polomljen. Jebiga imao sam dosta sreće.

"Idemo mali."

Uzeo sam kacigu i zadnji put pogledao ka ekranu. Mogu ja to. Imam cilj. Stepenik po stepenik i moto GP biće moj.

.......................

Trening je bio dobar ali ono što me posebno nerviralo je Mario. Već smo se potukli, veče kada sam završio u stanu sa dve nepoznate žene. Pobegao sam, odgegao se da ne bih još i više upao u probleme. Sve sam mogao da podnesem ali fitilj kad mi se dira u porodicu mi je kratak.

"O jel to lepi dečko? Vidim držiš se."

"Želiš li da te opet udarim?"

Bes koji sam osećao pri pogledu na njega nije mogao da se meri ni sa čim.

"Pretnje, puste pretnje. Ne plašim te se. Za razliku od tebe, moje mesto u GPu je sigurno."

Mrzeo sam ga zbog toga. Mario Trentoni je zlatni dečko našeg sporta, uvek povlađivan i strogo čuvan. Voleo je da me zajebava i podbada jer je znao da ću u nekom trenutku pući.