Udata do ponedeljka

Sedmo poglavlje

Kad je ušla u kuću, zazvonio joj je telefon. Na displeju je pisalo da je u pitanju privatni broj, ali je Elajza bila sigurna da je to Samanta. Blejk i Karter su najbolji drugovi, pa ga je Karter verovatno pozvao čim su ona i policajci zamakli za ugao hotelskog hodnika. Da ne bi morala uživo da se suoči s prijateljicom, Elajza se javila na telefon. „Hej."

„Za ime sveta, šta se dešava, Elajza? Jesi li dobro?", zabrinuto ju je upitala Sem.

„Dobro sam." Razgrnula je zavese i pogledala kroz prozor. Kao što je i očekivala, Džo je sedeo u automobilu preko puta, dok je Džim napravio krug po kvartu i sada se vraćao niz ulicu.

„Karter je maločas završio razgovor s Blejkom."

„Aha..." Činilo joj se kao da Džim zuri u registraciju Džoovog automobila. Elajza se nadala da Džo nema prošlost koju je želeo da sakrije.

„Aha? Elajza? Pričaj sa mnom. Šta se dešava?"

Ispustila je zavesu i odmaknula se od prozora. Neka policajci i telohranitelj razreše to između sebe. „Dobro sam, Sem. Stvarno. Znam da vam je Karter sve predstavio mnogo crnje nego što jeste, ali zaista sam dobro."

„Da je sve u redu, ne bi te policija izvodila iz hotela. Karter je skroz odlepio. On i Blejk su se odvezli nekuda da utvrde o čemu je reč. Poštedi nas muka, molim te, pa nam lepo sve ispričaj."

Elajza se oslonila ramenom na zid i izula cipele. Kako da se izvuče iz ovoga? Godinama je uspevala da sakrije svoju prošlost i ovo joj stvarno nije trebalo. Moraće da smisli nešto da bi kupila malo vremena. „Znaš i sama da postoje stvari o kojima ne može da se priča preko telefona. Sigurna sam da to razumeš."

Samantin život nije oduvek bio savršen. Dok su se ona i Blejk zabavljali, njegova sumanuta bivša je ubacila bubicu u njen telefon kako bi mogla da prisluškuje njene razgovore i prikuplja informacije o odnosu između nje i Blejka.

„Naravno da razumem. Hoćeš li da odemo negde na kafu? Ili ćeš da dođeš kod nas?"

Koliko god da je Elajza želela da ignoriše Džimova i Dinova upozorenja, ipak nije mogla. Koliko toga bi smela da kaže Samanti? I da li je u ovakvim okolnostima uopšte pametno da Gven boravi kod nje?

„Treba mi dan-dva. I pre nego što to izgovoriš, znaj da ti verujem. Samo mi je potrebno malo vremena."

Samanta je duboko uzdahnula. ,,U redu, neka bude po tvom. Ali obećaj mi da ćeš me pozvati ili ćeš doći ovamo ako ti išta bude zatrebalo."

„Znaš da hoću."

Pošto je prekinula vezu, Elajza je otrčala uz stepenice do spavaće sobe i tamo se presvukla. Obukla je dve vrste odeće, jednu preko druge, izašla iz kuće i sela u svoj auto.

Za njom su krenula dva automobila. Džo je vozio tik iza nje, ne obraćajući pažnju na to što ga je videla, dok se Džim držao na pristojnom rastojanju. U pretrpanom tržnom centru, lako je rešiti se jednog pratioca. Ali za trojicu će morati malo da se potrudi.

Zahvaljujući svojim pozamašnim gabaritima, Dina je bilo lako uočiti i iz aviona. Džo je razgovarao telefonom, verovatno s Karterom.

Stavila je naočare za sunce i ušla u bioskop u tržnom centru, zatim se zaustavila da pogleda raspored filmova. Jedan tinejdžerski vampirski se upravo završio. „Ovo je kao poručeno", rekla je samoj sebi.

Prišla je biletarnici i široko se osmehnula mladiću iza šaltera. „Jednu kartu za Nevestu od deset miliona dolara, moliću."

Pošto je platila ulaznicu, Elajza se izgubila u gužvi. Posle samo nekoliko koraka, naglo je skrenula u ženski toalet, ali pre toga je ustanovila da i Džo kupuje ulaznicu. Pošto se našla u kabini, svukla je pantalone i crnu košulju i ugurala ih u veliku tašnu. Ispod je imala veoma oskudan šorts i majičicu na bretele kakve nose većina tinejdžerki. Podigla je kosu i stavila moderan kačket sa svetlucavim krstom na obodu. Dok je mazala usne sjajem, u toalet je ušlo nekoliko tinejdžerki koje su se kikotale i glasno razgovarale.