Udata do ponedeljka

Trinaesto poglavlje

Na svečanom prijemu sve je vrvelo od crnih smokinga i skupocenih toaleta, koje je Elajza uspešno trpela, ali ih nije volela. Izveštačeni osmesi su lebdeli na licima većine prisutnih, dok su izgovarali besmislene rečenice. Drago mi je što te ponovo vidim... Divno izgledaš... Haljina ti je famozna...

Ko normalan danas još naziva haljine famoznim?

Uštogljeni bogati japiji koji su se obogatili ulažući novac iz fondacija koje su im obezbedili bogati roditelji, eto ko. Kada ju je Samanta prvi put dovela na jedan ovakav prijem, na kom je trebalo da pronađu klijente i žene voljne da se udaju za njih, Elajza se saplela o rub svoje dugačke haljine i umalo nije pala. U to vreme, bilo joj je teško da se uklopi u razgovore bogataša, a kamoli da učestvuje u njima. Gven je, međutim, bila prirodni talenat za takve stvari. Kćerka vojvode, koja je razumela svet bogataša bolje nego što će Elajza ikad uspeti, odvojila se od nje i vešto se umešala među goste pre nego što je Elajza uspela da ostavi kaput na garderobi.

Elajza nikada nije pila alkohol na ovakvim mestima, ali zato je stalno držala punu čašu vina u ruci i samo povremeno otpijala po gutljajčić da se ne bi razlikovala od ostalih. Neki trgovački putnik možda bi zujao od zvanice do zvanice pokušavajući da im uvali svoj proizvod, ali ona nije tako funkcionisala. Ona je poverenje budućih klijenata sticala tako što se ponašala kao da je jedna od njih.

Dosad je ta taktika uvek davala dobre rezultate.

Niko od prisutnih ne bi posumnjao da ona nosi devetomilimetarski pištolj pričvršćen uz butinu. Na ovakvim mestima bilo je pomalo nezgodno nositi oružje u damskoj tašnici. Doduše, u protekloj godini bilo je dosta ovakvih događaja na koje je odlazila bez oružja, ali zbog Dinove i Džejmsove paranoje, više se nije osećala bezbedno bez svog metalnog prijatelja.

Čak i sada je imala osećaj da je neko prati, pa se naglo okrenula da proveri da li je neko posmatra. Taman kad je htela da odustane od potrage, pogled joj je pao na poznata široka ramena. Karter je uhvatio njen pogled preko ruba svoje čaše i namignuo joj.

Šta on radi ovde?

Prijatna toplina koju je osetila u donjem delu stomaka naglo se proširila po celom telu. Karterova dominantna pojava i harizmatični osmeh privukli su poglede svih žena koje su prošle pored njega. Pored njegovog skupocenog i besprekorno skrojenog odela, odela kupljena u robnoj kući su izgledala kao stare krpe. Mada je većina muškaraca nosila leptir-mašne, Karter je nosio elegantnu marinskoplavu običnu kravatu. Veoma patriotski.

Okrenuo se prema grupi s kojom je stajao i nastavio razgovor, da bi se posle samo nekoliko minuta rukovao s jednim čovekom i zaputio se prema njoj.

Nekoliko očiju ispratilo je njegovo kretanje.

Stigavši do Elajze, blago se nagnuo ka njoj i poljubio je u oba obraza, kao da je to najnormalnija stvar na svetu. „Izvini što kasnim", izgovorio je glasnije nego što bi trebalo.

,,Kasniš?", prošaputala je ona. „Nisam znala ni da dolaziš."

„Stvarno?" Uzeo je čašu vina s poslužavnika konobara koji je upravo prošao pored njih. „Siguran sam da sam ti to sinoć spomenuo."

„A ja sam sigurna da nisi."

„Verovatno sam smetnuo s uma."

Naravno da jesi. Elajza je nehotice otpila gutljaj vina i gledala kako Karter maše nekom gostu na drugom kraju prostorije. Šta li on to smera?

„Zar ti ne treba da putuješ sutra?"

„Da, letim rano ujutru."

„Koliko si sati sna sinoć uspeo da skupiš?" Delovao joj je malo odmornije nego sinoć, ali ipak nedovoljno.