Udata do ponedeljka

Jedanaesto poglavlje

Čim se Blejk vratio kući, društvo je selo za sto da večeraju. Iskreno rečeno, Elajzi je prijalo što je Zod bio tu. Pas je sedeo na podu između nje i Kartera i gledao u ljude za stolom. Mada su policijski psi istrenirani da ne uzimaju hranu od nepoznatih ljudi, neki su ipak pokušali da mu doture hranu.

„Čudi me da si uspeo ovoliko dugo da se izvučeš, Kartere." Sem je brljala po tanjiru, očigledno nezainteresovana za hranu. „Otkako je započela kampanja, ne sećam se da si nas počastio sa više od sat vremena svog prisustva."

Karter je kratko pogledao u Elajzu, zatim u psa.

„Dobro bi mi došlo nekoliko slobodnih dana."

Gven je spustila ruke u krilo. „Zar guverneri imaju pravo na odmor?"

„Još nisam postao guverner," Karter se nasmešio Gven i zavukao ruku pod sto da bi dao Zodu još jedno parčence mesa. Pas je samo omirisao hranu i spustio glavu na šape.

Elajza je uhvatila Karterovu ruku ispod stola i podigla je na sto. On joj se na to samo šeretski osmehnuo.

„Ali kad postaneš guverner, hoćeš li onda imati vremena za sebe?"

„Moraću da ga pronađem", rekao je Karter. Odustavši od hranjena psa, spustio je zalogaj namenjen njemu na svoju salvetu i uzeo piće.

„Čak i vladini službenici uzimaju godišnji odmor", Elajza je objasnila Gven. „Kad smo kod godišnjih, gde je Nil?", upitala je Blejka.

„Otišao je da doveze Džordan i njenu bolničarku iz letnjeg kampa."

Elajza je odmahnula glavom. Potpuno je zaboravila na to da je Džordan otišla u taj kamp. Samantina sestra ponašala se kao dete i nije verovala ljudima. Osim što je bio telohranitelj Blejku i Sem, Nil je preuzeo na sebe i brigu o Džordan. U početku Seminog i Blejkovog braka, Elajzi je smetala ideja o angažovanju telohranitelja, ali sada je gledala na Nila kao na člana porodice. Mada je on bio veoma škrt na rečima, njegova mišićava krupna pojava uplašila bi svakog ko bi čak i pomislio da naudi nekome koga je štitio.

„Kako je to prošlo ove godine?"

Samanta se osmehnula. „Valjda dobro. Džordan se ove godine bolje prilagodila promenama nego prošle. Mislim da je Edi inspiriše."

„Edi nas sve inspiriše - pogotovo oko tri ujutru", rekao je Blejk, smejući se.

„Nije baš toliko loš", tobož ga je prekorila Sem.

„Znači, Nil se sutra vraća kući, je li?", upitala je Gven.

Elajza je primetila blagi sjaj u Gveninim očima otkako su počeli da spominju Nila.

„Trebalo bi da stigne pre dvanaest."

„Onda bi mogao da mi pomogne da se preselim."

„Gde da se preseliš?", začuđeno ju je upitala Sem.

„Kod Elajze. Zaboravili ste na to, je li?", rekla je Gven i prešla pogledom preko svih lica.

„O, Gven, ne znam ni sama. Stvari su se u poslednje vreme dosta promenile." Elajza im je dovoljno ispričala o svojoj prošlosti i o svojoj strepnji za Gveninu bezbednost. Ali Gven očigledno nije mnogo marila za to. Samo je odmahnula rukom i prevrnula očima. „Koješta! Ne plašim se ja tog nekog iz tvoje prošlosti, Elajza. Uostalom, i za tebe je bolje da imaš nekog pored sebe."

Pomeranje psa ispod stola privuklo je Elajzinu pažnju. Kad je pogledala ka njemu, Zod je sedeo i oblizivao se. Pogledala je prema Karteru i, ugledavši izraz krivice na njegovom licu, znala je da je uspeo da uvali psu zalogaj hrane.

„Moja kuća nije obezbeđena alarmima kao Semina i Blejkova, Gven. Kod mene nećeš biti bezbedna."

„A ti hoćeš? Ako ne želiš da dođem kod tebe, zašto mi samo to ne kažeš... već..."