Iva me vratila kuci.Usla sam u stan.Ostavila stvari i odlucila da sjednem i posteno se isplacem.To sam pre radila.Tako isplacem sve sto osecam i bude mi lakse,samo nastavim.Sela sam na ivicu prozora koji gleda pud ajfelovog tornja i pocela da placem.Sto zbog sebe sto zbog Dusana.Zbog cijele situacije.Kada sam zavrsila svoju seriju plakanja koja je trajala dobrih pola sata sam krenula da razmisljam.
Odrasla sam u takvoj porodici gde sam imala oca,ali bolje da nisam.Stalno je pio,kockao se varao mamu ispred nje,a i iza njenih ledja.Nije ga htela ostavit oduvek sam se pitala zasto.Sada mi je jasno.Zbog mene.Htela je da njeno dete odraste sa ocem.Bolje da nisam kakvog sam imala.Zato sam sebi rekla da cu dati sve da ovoj bebi pruzim najbolji zivot i da budemo ona/on protiv celog sveta.
Tako kada sam razbistrila misli i zacrtala neki da kazemo cilj.Uputila sam se ka reviji.Pariske uluce su bile premale za G klasu,pa sam se sa njom morala oprostiti.Ostala je u Srbiji.Dok sada vozim novi Audi r8 mat crne boje sa zatamnjenim staklima.Iako sam drugi mesec stomak uopste nemam,pa cu lagano moci da nastups jos duzi period.
Stigla sam parkirala i usla.Krenuli su da nas spremaju,a ja sam morala okacit neki stori sa preslatkim Raksom.Malim psom naseg sminkera.
Kao sto se vidi po slici,revija je bila dioriva i jedva sam cekala.Imala sam bas lijep autfit.Ovog puta sam otvarala i zatvarala reviju.Radovala sam se.Hormoni mi stvarno rade kao ludi.
Prvi autfit je bila dugacka bela haljina koja je pratila telo.Bila je prelepa,ali jednostavna sa otvorom na ledjima.Dok je zlatan nakit i torbica upotpunjavao sve.
Izasla sam i hodala po pisti kao da vladam celim svetom.Ostar pogled omret i nazad u bakstejdz.
Drugi autfit potpuno drugaciji.Crna haljina malo sira do samog vrha koljena.Sa kragnom oko vrata i crnim otvorenim stiklama.
Ponovo ista stvar,samo sto za razliku od proslog puta pogled bacim na kameru koja sve to prenosi na televiziju.
Nakon revije se sretnem sa Ivom da idemo vani.Nije nam se islo u bilo kakav klub,nego tako u lepu setnju Parizom.
Setale smo i pricale.
-Inace Nemanja je kupio tri karte za utakmicu PSG-a
-Za koga je treca?
-Za tebe bleso
-Molim,ne bih ja
-Ne interesuje me idemo,kupio je VIP kartu u prvom redu
-Ao ao ao
-Moracemo se slikat znam
-AO
-Hahaha lagano
-A ne da mi se
-Idemo
-Kad je to
-Sutra u 7h
-Dobro ajdeNakon sto me nagovorila da idem tamo,smo nastavile setnju.Prijalo mi je ovo vreme sa njom.Samo setamo udisemo svez vazduh i delimo misli.Nakon toga zaspem bolje nego ikad.
Ujutro se budim i ponovo ista prica,povracanje.Kada sam zavrsila sam uradila higijenu obukla sam neki lagani autfit i posla na jedan kasting koji sam imala.
Vracam se kuci,vec je 15hpopodne.Legla sam da spavam i navila alarm da me probudi na vreme da se spremam za utakmicu.
Dusan pov:
VOCÊ ESTÁ LENDO
Skriveni osjecaji
Ficção AdolescentePasces ti na mene kad tad,bices moja Ne pada svaka na tebe Vlahovicu To cemo jos videti