Ana Bolen

2

Engleski dvor
Smeh, muzika i zveckanje čaša dopirali su iz balske dvorane. Bio je prvi bal u sezoni u sve je vrvelo od ljudi. Mlade devojke su plesale pokazivajući svoje nove haljine, a muškarci su uživali pijući i posmatrajući njihov ples.
"... A, a onda sam ga jednostavno zaobišla. Nije on vredan mog truda" - ponosno je govorila mlada žena oko koje se, za kratko vreme, skupio krug posmatrača.
"Ana, ispričaj još neku priču" - molila je jedna plavuša.
"Da, ledi Ana bi trebalo da pokuša da napiše knjigu" - dodade druga dama.
"Ja ću je prva kupiti." - dodade treća.
Ana ispi čašu vina.
"Izvinite me, ali sada će naići njeno visočanstvo. Moram da idem."
Jedva se provukla kroz gužvu i stala na svoje mesto. Bila je uzbuđena jer će sada, po prvi put, videti kralja. Obukla je svoju najlepšu haljinu i stavila bisere, a kosu je sklonila sa lica.
" Ne nadaj se previše"-reče joj neki glas.
"Niko nije rekao da se nadam... Meri, sestro,nemoj biti tužna, nisi ti kriva što te je kralj odbacio, pošto te je iskoristio... Ustvari... Možda i jesi kriva..."
Lice Meri Bolen je poprimilo ljutiti izraz.
"Nikad nećeš postići ono što sam ja postigla. Kralj te neće ni pogledati."
Ana slegnu ramenima.
"Ne poznajem kralja, niti želim da me gleda. Čula sam da je gnusan i gojazan... A, koliko vidim, sestro, tebi se takvi muškarci dopadaju." - podsmehnu se ona.
Meri nije imala vremena da joj odgovori jer su upravo najavili kralja.
"Kralj Henri VIII!"
Svi se pokloniše, a u prostoriju uđe jedan punačak čovek, sav u zlatu.
"Srećno ti bilo." - podrugljivo reče Meri i nestade u gomili.
Kralj zastade kod kraljice Katarine i poljubi joj ruku.
"Moja ledi." - reče i ravnodušno pogleda njenu pratnju. Pogled mu se zaustavi na Ani, koja nije skreta pogled od njegovog već ga je smireno gledala pravo u oči.
Muzika zasvira i kralj i kraljica zaigraše.
"Ledi, mogu li vas zamoliti za igru?" - upitao je Anu jedan lepo odeven mladić njenih godina.
"Rado." - prihvati ona.
Ana je plesala toliko  lepo i graciozno da je njenom partneru zastao dah.
"Nisam vas ranije viđao" - reče mladić.
"Niste. Ja sam kraljičina lična pratnja, a nama nije dozvoljeno kretanje po dvoru bez dozvole njenog visočanstva."
"Znači,vi ste dama iz visokog društva. Sviđa mi se to."
Pravila igre su nalagala da se  u sred igre zamene partneri. Ana se oprosti od svog partnera i odluči da presedi sledeći deo igre, ali se ispred nje stvori kralj.
"Ledi." - reče on i pruži joj ruku.
Ona je nesigurno prihvati i muzika otpoče.
"Ko ste vi?“" - upita je kralj gledajući je.
Ona je plesala i ćutala.
"Nisam vas ranije viđao, moja ledi." - nastavi on.
Ana se strese.
Naziv "Moja ledi" je bio samo namenjen za kraljicu.
Ana je pogledala njegovo lice. Podsećalo ju je na lice nekog ljutog buldoga i zbog te pomisli se nasmeja.
Kralj je mislio da se njemu osmehuje.
"Vaš suprug je srećnik. Može svakog dana da uživa gledajući vas."
"Nemam muža." - reče Ana.
"Ne? Šteta...Tako lepo lice..."
Kralj je jače stegnu oko struka.
"Vaše viso..." - promuca Ana, ali je on prekinu.
"Henri. Tako me zovite.Želim da večeras dođete u moju sobu."
Ana ga pogleda iskolačivši oči.
"Ne.. Ja, molim vas..."
"Ššššš. Vi ste jedna izuzetna devojka." - šaputao je on.
Ana skupi svu hrabrost i pogleda u to lice buldoga.
"Hvala na pozivu, visosti, ali neću doći."
Hanri trepnu.
Muzika prestade.
Ana se nakloni i okrenu se da ode.
"Čekajte. Recite mi, molim vas, ko ste vi?" - upitao je Henri gotovo molećivim glasom.
Ana se okrenu i pogleda ga.
"Vaše ime?"
"Ana Bolen." - reče i izgubi se u gužvi.