Ana Bolen

16

Odaje kraljice Ane
"Visosti, pronašao sam sve ljude za koje ste rekli da će vam biti potrebni." - rekao je Kranmer.
"Sve?" - upita Ana malo se iznenadivši.
"Da. Dvesta pedeset ličnih sluškinja koje će se brinuti o vama i vašim stvarima, šezdeset sama da  vas prate na događajima i pet kapelan za vaše verske potrebe."
Ana podignu obrve.
"U redu...Malo sam zbunjena, ne znam šta bi sad trebala da uradim." - iskreno mu reče.
"Sada ste kraljica. Posedujete velike količine novca..."
"A, tako! Želim da dobijem... Novu odeću za jahanje, obloženu zlatom i krznom... Molim vas da mi... Ne, ja zapovedam da mi bude isporučena najkasnije do sutrašnjeg ručka."
Kranmer klimnu glavom, nakloni se i izađe.
"Visosti." - pozva je jedna od njenih dama koja je u rukama držala paket.
"Šta je to?"
"Knjiga koju ste poručili."
Ana se ozari.
"Divno. Otvori, da vidimo."
Devojka otvori kutiju i iz nje izvadi knjigu sa bronzanim koricama. Na poleđini knjige jedan soko je kljucao nar.
"Divna je." - prošaputa služavka.
"Jeste. A još je važnija poruka koju nosi. Znaš li koja je poruka?"
"Ne, visosti."
"Grb ledi Katarine je bio nar. Grb moje porodice je soko. Ova slika označava moju pobedu."
Večera
Ana je bila u sedmom mesecu trudnoće i imala je jaku želju za slatkom hranom, tako da je trpeza uvek bila ispunjena voćem i šećernim kolačima.
"Ove jagode su toliko dobre." - govorila je Ana.
"Slobodno jedi. Sve je ovo tvoje." - govorio joj je Henri.
"Naše."-ispravi ga ona.
Jedan sluga se nakloni.
"Visosti, ledi Briana je odgovorila na vaš poziv."-reče.
Ana zinu, a Henri mu dade znak da ide.
"Šta... Ko je ledi Briana?" - viknu Ana tako glasno da su je svi u sali za večeru čuli.
Henri se tupavo nasmeja.
"Samo poznanica..."
"Kakva poznanica? Zna li ona da si ti oženjen i da... Slušaj ako ćeš samnom postupati kao i sa Katarinom, ja... Hoću kući..." - Ana je počela da gubi vazduh.
"Ne..." - poče Henri ali ga ona prekinu.
"Ne mogu ovako, ne... Ja... Pobaciću..."
"Smiri se, smiri se." - molio ju je muž.
"Da se smirim, a ti da juriš uokolo..."
"Ne... Oprosti... Neće se ponoviti, ja... Zaneo sam se..."
"Ovo je prvi i zadnji put. Sledeći put idem kući."
"Ja sam kralj Engleske..."
"Ti si moj muž! I neću da dozvolim da me otac mog sina koga trenutno nosim raatužuje tako što očijuka sa drugim ženama! Završili smo sa ovom temom."
Henri uzdahnu.