Ana Bolen

3

"Ledi Bolen, kralj vam šalje ove poklone. " - naklonio se sluga noseći u rukama veliku kutiju u boji.
Ana je sedela u svojoj maloj sobici i vezla. Nije se iznenadila poklonu, zapravo, kralj joj je slao po nekoliko poklona dnevno već dve godine!
"Otvorite, molim. " -  reče ona slugi.
Mladić otvori kutiju i iz nje izvadi krzno za haljinu i ogrlicu sa velikim crvenim rubinom na sredini.
"Veličanstveno." - prošapta Ana  dotaknuvši rubin-"Vratite to nazad. Ne želim ga!"
Sluga zinu od čuda.
"Ali.. Ledi... Kralj će se naljutiti..."-mucao je paž.
Ana uzdahnu.
Nije znala zašto je toliko privlačna čoveku koji je imao lice buldoga.
U sobu je ušla ledi Simon. Ušla je bez kucanja iz razloga što su ona i Ana delile tu sobu jer su obe bile iz kraljičine lične pratnje. Kada je videla slugu, zastala je.
"Mien Gott!" - uskluknu ona - "Ovo je već treći ove nedelje. A tek je utorak!"
Ledi Simon priđe kutiji da pogleda.
"O, moj... Pa ovo je najlepša ogrlica koji sam videla... Ja... Ana, nemoj mi reći da ćeš i to da vratiš." - molećivo je govorila.
Ana uzdahnu.
"To mi nije potrebno. Idite, molim vas."
"Oh, Ana, kako možeš da budeš tako ravnodišna? Zamisli samo...Kralj ti kupuje najbolje stvari. Mislim da bi ti kupio šta god ti želiš. Kako bi ja volela da sam na tvom mestu." - Simon se nagnula i šapnula Ani na uvo-"Kraljica Ana Bolen."
Ani je srce odjedanput zalupalo.
"Ja?"-upita-"Kraljica?"
"Ko zna." - vragolasto nastavi Simon.
Kada bi postala kraljica, mogla bi da pomogne ocu i bratu da se uzdignu na dvoru. Mogla bi da dokaže Meri kako je bolja od nje i, možda, da se pomiri sa njom.
"Zamisli, Ana, ceo jedan svet samo za tebe."
Odlučila je.
"Stanite, napisaću kralju pismo." - reče slugi.
"Divna zamisao." - odgovori on, kome je očigledno laknulo.

Vaša visosti, zahvaljujem se na poklonima koje ste mi poslali. Vaša visosti je vrlo darežljiva, hvala vam. Samo ne razumem zašto baš ja? Kakvog sam vam povoda dala da mi poklanjate krzno i rubine? Molim vas da me zaboravite. Viste kralj Engleske, a ja sam ništa.

Kraljeve odaje
"Vaša visosti, izvinite što ovako upadam, ali, donosim vam dobre vesti." - govorio je sluga.
Henri ustade sa stolice.
"Prihvatila je poklone. I poslala vam je pismo."
Hanri se obradova.
"Ana. Lepa Ana." - reče i uze da čita pismo - Stani, odgovoriću joj odmah, želim da zna da mislim na nju."