Ana Bolen

8

Odaje kralja Henrija
Tomas Vulsi, nadbiskup od Jorka je stajao mirno. Kralj mu je upravo saopštio zašto ga je pozvao. I Vulsi je to znao, ali se pravio zatečenim.
"Vaša visosti, ja to ne mogu da uradim... Kraljica Katarina je..." - mucao je nadbiskup.
"Ona je ništa! Ja sam tvoj kralj i obraćam ti se za pomoć a ti me tek tako odbijaš!" - vikao je Henri.
"Visosti... Ja tu ne mogu ništa bez donošenja papine odlike iz Rima, vi to znate..."
To je bilo istina.
Nadbiskup nije mogao ništa bez pape.
Henri se malo umirio.
"Oprostite, presveti nadbiskupe na ovim izlivima besa... Očajan sam u zadnje vreme..." - reče kralj.
Nadbiskup se namršti.
"Ta žena... Ko je ona?" - upita.
Henri se toplo nasmeši.
"Ana Bolen. Najdivnija žena koja postoji. Čak joj i grčki bogovi zavide na lepoti."
"Ćerka Tomasa Bolena? Hm... Vaša visosti, smem li da govorim otvoreno?"
Henri klimnu glavom.
"Hvala vam.Mi smo u vrlo lošim odnosima sa francuskom, a francuski kralj je rekao da će podržati vaš razvod sa Katarinom  ukoliko oženite neku od njegovih kćeri, naravno, Bolenova vam može ostati ljubavnica, ali,razmislite, odnosi sa francuskom bi se znatno popravili... "
Herni se namršti, a Vulsi prestade da govori.
" Smem li da idem, visosti?"-brzo upita, shvativši da je rekao već previše.
Henri mu dade znak da može da se povuče.
Odaje Ane Bolen
Ana je sedela pored prozora i vezla. Bila je sama u sobi, jer je tako volela. Volela je da razmišlja i gleda kroz prozor. Videla je Henrija kako dolazi. Kretao se brzo i hitro, što bi značilo da je besan. Ana nije ustajao sa svog mesta nego je mirno nastavila da veze.
"Ana."
Henri je ušao u sobu.
"Tako si lepa." - rekao joj je i poljubio je.
Ana se čisto stresla od tog poljupca.
"Drago mi je da te vidim." - rekla mu je.
"Došao sam ranije. Želeo sam da večeramo zajedno."
"Naravo... Ne raspoložen si."
Ana je ustala i položila mu prste na čelo.
"Šta je bilo?"-pitala ga je.
Henri je ćutao minut.
"Onaj prokleti Vulsi. On je za sve kriv. Rekao je da ne želi ništa da uradi bez papine dozvole i... I... Predložio mi je brak sa francuskom princezom..."
Ana se ukoči.
"Nisi valjda pristao?"
"Naravno da ne, Ana. Samo... Ne znam šta ću... Imam osećaj da su mi svi okrenuli leđa..."
Ana ga pogleda u oči.
"Ja sam ovde." - reče.
"Da, ti si tu. Jedno si ti tu."
"I želim da tako zauvek ostane. Ti, ja i naš sin. Šta neki tamo nadbiskup ima da ti naređuje. Ti si kralj Engleske! "
Henri ju je značajno pogledao.
"Šta si smislila?" - upita je.
Ana ravnodušno slegnu ramenima.
"Otpusti ga. Proteraj ga. Ko je on da sudi kralju?"
Henri se nasmeja.
"Ne mogu. Šta će ljudi reći?"
"Ljudi? Ti si kralj, Henri. Ako dozvoliš ovom ludom Vulsiju da se poigrava sa tobom šta će svet misliti o tebi? Šta će misliti o meni?"
Henri je dve nedelje posle tog razgovora, otpustio nadbiskupa Tomasa Vulsija proglasiši ga nepodobnim i nesposobnim za svoj položaj.