Ana Bolen

5

Odaje kralja Henrija
Henri je, posle dužeg vremena bio srećan. Sve one dvorske dame i služavke su mu stvarale pritisak i nervozu. Bio je na ivici očaja. A onda je došla Ana. Oh, njegova prelepa Ana. A onda i ta gnusna bolest zbog koje je morao da napusti palatu i svoju voljenu. Nije on bio zaražen, ali, kao kralj bez naslednika, morao je da se izoluje u svojoj lovačkoj kući u planini, a zbog rizika zaraze nije smeo da piše Ani koja mu je toliko nedostajala. Prolazili su dani, a on je samo o njoj razmišljao.
Pošto mu je bilo zabranjeno da izlazi, Henri je odlučio da napiše Ani stihove koje će poslati po dvorskom lekaru koji ga je pregledao svakog jutra da se uveri da kralj nije zaražen. Pisao je sa puno ljubavi i strasti. Kada je završio poslednje stihove, ruka mu je bila sva mokra od znoja.
Uzdahnuo je.
Začu se kucanje na vratima.
"Uđite samo ako je stvar hitna." - rekao je Henri.
U sobu je ušao paž iz palate i naklonio se.
"Vama iz palate je zabranjeno da dolazite ovde." - dreknu Henri - "Želite li da me zatrazite?"
Paž proguta pljuvačku.
"Ne, visosti. Poslali su me iz palate, hitno je..." - mucao je mladić, ali ga Henri ljutito prekinu.
"Šta je toliko hitno?“ - dreknu.
"Ledi Ana. Ana Bolen. Zaražena je i na samrti je."