Randevu

⁷

Od kad sam razgovarala sa Jovanom nisam mogla da izbacim Davida iz glave.

Razmišljala sam da li da se prepustim osećanjima ili da ga ignorišem i opet zaboravim.

Ali možda, samo možda, zaslužuje drugu šansu, možda ne bih trebala toliko da ga krivim, ipak on nije kriv.

I tako će i biti.

Otići ću kod njega, razgovaraćemo, da vidim da li je stvarno vredan toga.

Obukla sam se i izašla iz stana.

Do njegove kuće mi ne treba mnogo.

Stala sam ispred vrata od njegovog stana i uhvatila me trema.

Šta ja njemu uopšte da kažem? Da sam došla da vidim zaslužuje li drugu šansu? Da sam definitivno i dalje luda za njim?

Hej Davide, ja evo došla da vidim kako ide.

Okej.

Podigla sam ruku da pokucam ali tada su se vrata iznenada otvorila.

Skamenila sam se, prestravljena da ću morati sada da objašnjavam zašto sam tu.

Ali kada sam podigla pogled susrela sam se sa drugom osobom.

Aleksom. Davidovim mlađim bratom.

Zar je i on došao?

"Oo ćao Aleksa" rekla sam i nervozno se osmehnula.

Videla sam da me čudno posmatra dok nije shvatio ko stoji pred njim.

"Bucka?"

Jao.

Još jedan dio mog divnog života na koji sam zaboravila.

Taj nadimak uvek mi je bio urezan u mozak, toliko me ubijao u pojam da sam odlučila u potpunosti da ga izbrišem.

"Bože nisam te vidio toliko dugo" prišao je i čvrsto me zagrlio.

"Odakle ti? Mislila sam da je samo David došao" odmakla sam se od njega i odmerila ga.

Posle 10 godina definitivno je izrastao, nije više malo razmaženo derište.

"A evo i ja sam odlučio da se vratim, da malo obiđem stare krajeve" rekao je i on mene onda odmerio pa mi namignuo.

"Pretpostavljam tražiš Davida? Ne znam šta će ti onaj pekmez" rekao je i sam sebi se nasmejao.

"A evo moram nešto da ga pitam" osmehnula sam se u nadi da će da me pusti da prođem.

"Vala dok sam tu mogli smo izaći, a? Koliko je prošlo od kad smo se videli zadnji put? 7/8 godina?"

"10".

Već kipim, ne mogu više da ga slušam.

"Pa dobro Bucka puno je to, moramo izaći" krenuo je rukom ka meni kada ga je glas zaustavio.

"Aleksa svega ti pričaš li to sam sa sobom?"

Bože hvala ti što me spašavaš po drugi put.

"Ne kretenu evo Bucka" jeza me ponovo uhvatila od nadimka.

"Bucka?" David je izašao ispred vrata i shvatio o kome priča.

On me nikad tako nije zvao.

Videlo se da je zbunjen, jer naravno zadnji put kad smo se videli malkice sam se izvikala na njega.

"Jelena? Šta ti radiš ovde?" izgledao je zbunjeno.

I tada sam i ja shvatila da moram da započnem ovaj razgovor nekako.

"Moramo da pričamo" rekla sam odlučno i čekala da se Aleksa pomeri da uđem.

"Pa dobro Bucka, vidim ja da imate neke ozbiljne teme, odoh, zovem te za izlazak" rekao je i u prolazu mi namignuo.

"Bože Jelena izvini zbog ovoga majmuna" pokazao je rukom na vrata i pustio me da prođem pored njega.

"Nisam znala da je i on došao" sjela sam na istu stolicu kao i pre neki dan.

"Pa nisam baš imao kad da spomenem".

Neprijatno.

"Slušaj-"

"Ne. Ti slušaj. Jelena, razgovarao sam s Jovanom, najgore od svega je što me on ni ne krivi. Ali sad želim da se izvinim i tebi".

Gledala sam ga u čudu.

Zašto bi se izvinjavao meni?

"Davide, zašto se ti pobogu izvinjavaš meni?"

Sad je on mene gledao u čudu.

"Jer nije samo Jovan povređen?" gledao je u mene kao da ne razume moju zbunjenost.

Meni niko ne treba da se izvinjava, mislim bilo pa prošlo je l' da?

"Zašto i dalje posle 10 godina ignorišeš svoja sopstvena osećanja?"

Pa mislim došla sam ovde baš zbog tih istih osećanja.

"Bilo pa prošlo" odmahnula sam rukom.

"Prestani" ozbiljno je rekao i približio mi se "kako su se oni ponašali prema tebi je odvratno. I nisi to zaslužila".

Zar on uvek mora na to da se vraća?

Pa šta ako me je grupa prijatelja kojoj sam verovala javno ponižavala. Isto to su radili Jovanu, a on je važniji.

"U redu, istina je. Ali mene to nije dotaklo". Sada je odmahivao glavom.

"Davide stvarno, prevazišla sam to".

Ne zato što sam htela.

"Ja sam mogla da ih ignorišem, Jovan nije. I zato sam zbog njega odlučila da budem bolja od njih".

"I zato te molim da više o ovome ne razgovaramo".

Videlo se da mu nije svejedno ali je ipak klimnuo glavom.

"Dobro. O čemu si htela da razgovaramo?"

●●●●●●●●●●●●

Nadam se da vam se sviđa ovoooo.