Randevu

¹⁸

"Bucka nedostaje li ti mamica?"

Budim se iz sna, mada više košmara nego sna.

Disanje mi je ubrzano a glava mi pulsira, treba mi momenat da dođem sebi.

Osetila sam nežan dodir na leđima, a onda se težina sa kreveta pomerila do mene.

"Je li sve u redu?" rekao je David trljajući drugom rukom oči.

Približio mi se i obavio ruke oko mene, izgledao je zabrinuto, skoro preplašeno.

Polako sam klimnula glavom i prislonila se uz njega.

Prstima je lagano prelazio po mojoj ruci, praveći umirujuće pokrete koji su mi pomogli da se opustim.

Više nisam osećala želju za snom.

Ležali smo tako neko vreme dok se on nije promeškoljio i uzeo nešto sa stola.

Vratio se u istu poziciju i stavio mi knjigu u krilo.

Gordost i predrasuda.

"Čitaj mi" rekao je i povukao nas da se naslonimo na zid.

Davidov POV

Uživao sam da slušam njen glas, da slušam kako izgovara reči na papiru, da gledam kako pomera usne, i kako prstima prebaca stranice.

Ne znam zašto se probudila onako, dugo se prevrtala pre nego što je skočila.

Znam da je imala košmar, ali ne želim da je pitam još o tome.

Primetio sam da se dosta smirila, možda su nešto s tim imali da rade moji prsti na njenoj ruci, ali sada je bila opuštena, i uživala je da mi čita svoju omiljenu knjigu.

"Ovo mi je omiljeni dio!" uzbuđeno je rekla i nastavila da čita dok sam joj ja pratio oči i usne.

"-Uzalud sam se borio. Ništa ne pomaže. Moja osećanja ne daju se potisnuti. Morate mi dopustiti da vam kažem koliko vas žarko volim i obožavam".

Zvučala je uzbuđeno dok je nastavila da čita, a ja sam bio srećan jer sam je imao u rukama, tu gde je odavno trebala da bude.

Dok je čitala dalje vrata su se širom otvorila.

S obzirom da smo i ona i ja bili goli prvi instinkt mi je bio da nas prekrijem jorganom.

"Opa opa" uzviknuo je Aleksa i usput dodao i jedan zvižduk.

Mislim da nije skontao ko je sa mnom u krevetu, s obzirom da sam, kada sam prebacio jorgan preko nas, njoj prekrio facu.

Jelena mi je čvrsto stisnula ruku pod jorganom i shvatio sam to kao znak da ne želi da je Aleksa vidi.

"Jebote izađi!" viknuo sam na njega dok je on znatiželjno zagledao telo pored mene.

Prebacio sam ruku preko nje da mu dam do znanja da prestane.

Podigao je ruke u znak odbrane.

"Ja bih samo da vidim damu koja ti je pravila društvo sinoć" izgledao je poremećeno, a način na koji je rekao dama terao mi je krv da ključa.

"Izađi" rekao sam i ozbiljno ga pogledao.

"Dobro dobro" krenuo je da ide ali se iznenada okrenuo i povukao jorgan sa Jelenine strane.

S obzirom da nije očekivala nije stigla da ga povuče nazad.

Povukao je jorgan dovoljno samo da joj otkrije lice, ali je uspela da ga zaustavi da otkrije više.

Razgoračio je oči kada je shvatio ko leži pored mene.

"Bucka?" izgledao je iznenađeno, i praktički je vikao.

"Jebote rekao sam ti da izađeš!" način na koji je gledao me je terao da ga ubijem na licu mesta.

"Jebote nećeš mene a oćeš ovu budalu?"

Na brzinu sam navukao bokserice koje su se nalazile na podu pored kreveta.

Jelena je izgledala istraumirano, znam da joj Aleksa uliva nervozu.

Prišao sam mu i uhvatio ga za majicu.

Bio sam besan, imam potrebu da ga prebijem još od onog dana kada su se sreli na vratima.

"Ako sam ti jednom rekao da izađeš jebeno me poslušaj" drao sam se na njega dok se on podlo smejao.

"Znao sam ja da je laka, ostavićeš mi je posl-" zaustavio sam ga udarcem.

Držao se za nos i gledao me šokirano.

"Ne pričaj tako o mojoj devojci" rekao sam kroz zube i pokazao mu na izlazna vrata "Izlazi".

Napustio je stan u tišini a ja sam se vratio kod Jelene.

Imala je suze u očima, znam da su je njegove reči itekako povredile.

Sjeo sam na krevet pored nje i čvrsto je zagrlio.

"Zar sam stvarno-" zajecala je "laka?"

Odmahnuo sam glavom "Ne! Ne slušaj Aleksu, ostao je isto nevaspitano derište".

Poljubio sam je u obraz, jedan pa drugi, pa u čelo, pa u nos, pa u bradu i na kraju u usta.

Usne su joj bile meke, i slane od suza koje su joj išle niz obraze pre minut.

Odvojio sam se od nje i izmamio joj osmeh.

Mogao bih da se onesvestim samo od njenog pogleda a ne još i osmeha.

●●●●●●●●●