Randevu

⁹

Petak uveče.

Spremam se za žurku, nisam imala priliku da zovem Davida, nemam mu broj...

A i bila sam prezauzeta poslom.

Tako da sad samo ostaje da se nadam da će da se pojavi.

Obukla sam neku laganiju belu haljinu, padala mi je preko butina i savršeno se njihala uz moje pokrete.

Kosu sam digla u visoki rep i lagano se našminkala.

Izašla sam ispred zgrade i prešla ulicu, Andrea je rekla da je tu čekam.

Preko puta moje zgrade, nalazi se još jedna zgrada, tu je David živio pre nego što se odselio.

Mislim da mu majka i dalje živi tu.

Govoreći o Davidu, na moju veliku nesreću ispred zgrade sam srela Aleksu.

Nedugo nakon što sam ja njega primetila vidio je i on mene, prišao je i odmerio me od glave do pete.

Sad je već počinjala neprijatnost, i ona ista jeza me ponovo uhvatila.

"Buckaa" podigao je ruku dok mi je prilazio "izgledaš ekstremno odlično večeras. Može li se znati povod?" oblizao je usne i zagrlio me.

Njegov dodir na leđima mi nimalo nije prijao.

"Idem na onu žurku" kratko sam odgovorila u nadi da neće nastavljati razgovor.

"Ee odlično, idem i ja" ide i on? A David?

"Ideš sam?"

"Izgleda, trebao je David sa mnom ali ostao je gore"

Gore?

"Zašto?"

"A eto da glumi dobrog sina, šta ja znam. Keva je opet u bolnici pa on kao želi da joj sredi stan" prevrnuo je očima.

Svetlana je u bolnici?

"Nego idemo li?"

Nema šanse.

"Čekam drugaricu, a i nešto sam zaboravila".

Klimnuo je glavom "vidimo se tamo".

Sačekala sam da prođe i napisala Andrei poruku.

"Izvini ali ne mogu noćas, iskrslo je nešto, pričam ti sutra"

Izgasila sam telefon i otišla do njihovog stana.

Stala sam ispred poznatih vrata i pokucala na ista.

Zašto me nije zvao?

Svetlana je jednostavno divna, i uvek bih joj pomogla šta god treba.

Otvorio je vrata, bio je uveliko znojav, pored činjenice da je vruće napolje u stanu je bilo još gore, zbunjeno me pogledao.

"Jelena?"

"Zašto me nisi zvao?" ljutito sam ga pogledala.

A vidim da je on zbunjen.

"Rekla si da ti treba vremena da razmisliš. A i ovo nije tvoj problem".

"Samo zato što sam u fazi razmišljanja da li da ti dam drugu šansu ne znači da ne možeš da me zovneš kada ti treba pomoć. Tvoj problem je moj problem. Koliko god ljuta bila".

Ušla sam ne obazirući se na njega, sazula se i zategla rep.

"Odakle počinjemo?"

Stan je bio u neredu, ali i dalje mi je bio isti, nisam ušla ovde već 10 godina.

Svi prozori su bili otvoreni, u nadi da se kuća malo rashladi.

Kauč je bio prljav, prašina je bila svukuda, a tepih pun svega i svačega.

Imali smo pune ruke posla.

Da ne pričam o kuhinji, sudovi od pre nekolika dana stajali su u sudoperi a šerpe sa ostatkom hrane su i dalje bile na šporetu.

Duže vreme smo se bavili dnevnom, ja sam usisala a on je prebrisao podove.

Očistila sam prašinu sa stolova i televizora.

On je makao prekrivače sa kauča a ja sam ga detaljno usisala i prebrisala krpom.

Prekrivače smo ubacili na pranje, a ja sam prešla na kuhinju dok je on još ponešto sređivao u dnevnoj.

Sve to a ni jednom nismo progovorili.

Kada sam sredila sve sude i prebrisala radnu površinu prebacila sam se i očistila šporet i sto u trpezariji.

On mi se priključio pa smo prešli na sobu i kupatilo.

Soba je bila još gora, nisam znala da se Svetlana toliko razboljela.

Kada smo bili manji imala je poteškoća ali ne ovoliko.

Nisam imala pojma da joj je svo ovo vreme trebala pomoć.

Da sam znala svaki dan bih dolazila.

Dok je on radio po sobi ja sam očistila svaki prozor i vrata.

Kada smo sredili i kupatilo izašla sam iz kuće da kupim ponešto da ima kada se vrati iz bolnice.

On je ostao da sredi još neku sitnicu.

Davidov POV

Izašla je a ja sam ostao da sredim krevet.

Ne znam kako je saznala za ovo ali njena pomoć mi mnogo znači.

Nisam htio da joj kažem zašto sam se vratio, jer me ne bi gledala kako jeste i sve ono se možda ne bi ni desilo.

Znam da je sebično ali nisam očekivao da se mami stanje pogorša.

Slomilo me, a Aleksa je naravno sve izignorisao.

Ali kada se pojavila na vratima bilo mi je lakše.

Onako savršena, bez i jedne mane i dan danas, znao sam da mi je potrebna.

I uradiću sve da bude sa mnom do kraja života.

Posle kraćeg vremena vratila se iz prodavnice, bela haljina koju je nosila više nije bila potpuno bela, a rep koji je bio uredno zavezan sada je bio rasčupan.

Ali i dalje je bila najlepša devojka koju sam ikad vidio.

Jelenin POV

Kupila sam nešto voća i osnovnih namirnica da ima u frižideru.

Voće sam stavila u zdjelu koju sam potom postavila na sto.

I posle dva ipo sata napokon smo sve sredili.

"Možeš da se istuširaš ako želiš" stao je iza mene i posegao za jabukom koja se nalazila na stolu.

Osetila sam mu dah za vratom i pozitivni osećaji su mi preplavili telo.

Klimnula sam glavom i nevoljno se odmakla i uputila ka kupatilu.

"Uzmi neku moju majicu da obučeš kad se istuširaš" doviknuo je kada sam se odaljila.

Uzela sam običnu crnu majicu sa nekim natpisom.

Ušla sam u kupatilo i stala ispred ogledala.

Stvarno izgledam grozno.

I ono malo šminke što sam stavila je sada bilo u potpunosti razmazano, a haljina mi više nije bila bele boje nego crne.

Skinula sam sve sa sebe i istuširala se hladnom vodom.

●●●●●●●●●●●●