Slatko Sanjaj Anđele: Tvoja ljubav je zločin [Dio I]

Al' nemam strah od letenja, jer nisam sama...

U trenutku kad je udario lopticu molila sam Boga da ne ubaci, sve samo ne da on dobije okladu. Loptica je udarala gore dolje i na kraju se zaustavila tik pred rupu. Nikola je već pripremio štap za sljedeći potez i prošao prored mene. Brzo je odlučio sa kog mjesta da udari i pod kojim uglom i ubacio crnu lopticu u rupu. Kao da mi je neko skinuo kamen sa grudi ponovo sam mogla disati. Marko i Nikola su se pogledali sa osmjehom na licu, a Marko je potapšao Nikolu po ramenu.

-Dobar si ti dečko Nik, dobar. A vidim i pametan, znaš kako se djevojke zavode.

-Mi smo samo prijatelji.- ubacila sam se.

-Ako je već na mi onda to nije samo obično prijateljstvo.- željela sam još nešto reći, ali nisam znala što. Marko je već nestao u gužvi, a ja sam ostala opet sama sa Nikolom. Baš kada sam pomislila da je najgore prošlo vidjela sam Nikolu kako se podrugljivo smije dok stoji onako naslonjen na zid gledajući pravo u mene. Zakolutala sam očima i nervozno uzdahnula.

-Šta je sad?

-Nisam znao da smo prijatelji. Napredujemo anđele.-rekao je ne skidajući onaj podrugljivi izraz lica. Zakolutala sam očima i okrenula se prema izlazu kad me Nikola uhvatio za ruku i povukao natrag. Stojala sam tik uz njega, što mi je zadavalo blagu nelagodu.- Ne ljuti se anđele, nisam mislio ništa loše. Vjerujem da ti je dosadno tu, sad kada si odgledala kako se igra pravi bilijar. Hoćeš da idemo negdje drugo?- slegnula sam ramenima, a on je to shvatio kao da. Izašli smo iz one zagušljive sobe, a ja sam ponovo mogla da dišem normalno. Bili smo sami u hodniku, Nikola se okrenuo prema meni prošao rukom preko moje pletenice. Zaustavio se na gumici i skinuo je, te je polako prstima prolazio kroz pramenove moje kose raspletuvši je.-Nemoj vezati kosu, bolje ti stoji kada je pustiš.- srce mi je radilo kao ludo, nikada prije nisam bila tako blizu nekog dečka, jednostavno sam se zastidila. Obrazi su mi bili crveni, a nisam imala snage da podignem pogled jer sam znala da bih se susrela sa njegovim. Otišli smo to šetališta i tamo sjedili neko vrijeme ne progovorivši niti jednu jedinu riječ. Samo bi mi po potrebi približio kesicu sa čipsom. Nisam ni primijetila kada nam se neko približio.

-Nije valjda da si toliko očajna?- progovorio je poznat muški glas. Okrenula sam se prema njemu i susrela se sa parom prelijepih smagardno zelenih očiju. Ustala sam suprotsavivši se slučajnom prolazniku.

-Ako pod očajna misliš na druženje sa nekim, onda vjerovatno jesam.

-Čemu toliko frka, nisam mislio ništa loše... Ako si se željela družiti, mogla si pitati i mene, ili Danči Do.

-Zaveži Filipe, nemaš pravo tako pričati o nekome!

-Zar nisi i sama rekla da je kreten, čudak i nesnošljiv?- na to sam se trznula, čak sam i zaboravila da sam to rekla jednom prilikom kada me Filip pitao zašto izbjegavam Nikolu. Sada sam žalila što sam ikada išta rekla, ali tada sam to zaista mislila. Nisam željela ni pomisliti kako bih ja reagovala na Nikolinom mjestu da sam čula da je neko o meni tako pričao meni iza leđa.

-Ja...-okrenula sam se prema Nikoli,- Žao mi je zbog toga, ali u to vrijeme smo se mnogo svađali i mislila sa...

-Uredu je. Ne moraš se opravdavati. Sad smo barem jednaki za ono što sam rekao sestri.

-Ah da, to nikada nismo raspravili zar ne?

-Nope.- pokazala sam mu kao da prihvaćam primirje u vezo toga, na što je on kimnuo glavom u znak potvrde.

-Mirjana, ja htio sam da popričam sa tobom o nečem, nasamo.- rekao je Filip gledajući i dalje u Nikolu.

-Sve što imaš reći reci ovako. Baš me briga, šta god da je.

-Dobro.... Htio sam te pitati... -Nije valjda!?- Da li bi... Da li bi mi...-Hajde pokajniče izgovori!- sredila sastanak sa Danči Do?- Štaa!?

Baš kada sam ponovo pomislila da bi nešto moglo biti između nas on mi ovako vraća. Pokušavala sam doći rukom do nečega na što bih se oslonila, ali bezuspješno. Mrzila sam što sam to morala da priznam, ali bila sam poražena... U potpunosti poražena, iako mi se sviđao Filip i iako je Danči Do to znala, plesala je oko njega dok ga nije zavela. Željela sam plakati, ali zbog prisustva Filipa nisam. Nisam mogla dopustiti da ima to zadovoljstvo.

-Možda kad budeš imao ono što ti fali, da je pitaš i budeš imao sastanak.- na ovo se Nikola počeo smijati, a Filip je bez riječi otišao dalje. Sjela sam na klupu ponovo i skupila noge zagrlivši ih i naslonivši glavu gledajući na suprotnu stranu od Filipa i Nikole koji je idalje pucao od smijeha. Suze su same krenule niz obraze, a ja nisam više ništa mogla da učinim da ih zadržim.

-Hladna i ubojita, kao i uvijek...- rekao je dok je pokušavao doći do daha. Okrenula sam se prema njemu i zagrlila ga iz sve snage zaronivši glavu u njegovo rame. Tek tada sam počela da plačem ne suzdržavajući se. Nikola je uzdahao i prenio me sebi u krilo. - Anđele, niko nije vrijedan tvojih suza. Sa kime ću se svađati ako ti plačeš?- nasmijala sam se kroz plač. Idiot... pomislila sam dok sam pokušavala izbaciti svu tugu iz sebe. Slušajući rijeku kako teče svojim tokom, malo sam se opustila i bilo mi je lakše.- Ako mi na svježe kupljenoj majici ostane tvoja šminka gotova si. - odmakla sam se od njega dovoljno da ga pogledam u oči bez neke nelagode.

-Nisam se šminkala.- rekla sam dok sam pokušavala obrisati suze skupljenom šakom. Počeo se smijati, a iznad moje glave po ko zna koji put pojavili su se upitnici. Pogledom mi je pokazao prema svome krilu, a ja sam tek tad shvatila da zapravo ja tu sjedim. Brzo sam skočila udaljivši se od njega potpuno crvena lica i brzinom rada srca koju još nisam nikada osjetila. Odmahnuo je glavom i idalje se smijajući prišao mi preloživši da se vratimo kući. Sa veseljem sam prihvatila ponudu i odtrčala do motora.(...)

-Pa kako je bilo?- dočekala me mama pred vratima.

-Kako je bilo šta?-pravila sam se kao da ne znam o čemu govori.

-Znaš ti dobro šta, sastanak sa Nīkom.

-Kao prvo nije bio sastanak, a kao drugo bilo je iznenađujuće opuštajuće.

-Šta to treba da znači?- nisam odgovorila, samk sam odjurila u svoju sobu i legla na krevet. Nisam mogla da vjerujem da sam se mogla tako zabaviti sa nekim poput Nikole, ali zaista jesam, bilo je fenomenalno (ako se izostavi dio sa Filipom).

Nadam se da vam se dopada nastavak...

Spava mi se jer je 2:45. (Unaprijed pišem nastavke)

Voli vas vaša V_R ♥♥♥