Zaljubljena u najboljeg prijatelja?

940 51 8
                                    

-Odbij Nikola!-promrmljala sam dok je bijes u meni doživljavao kuliminaciju, nisam znala šta se dešava zašto sam takva, ali svakim momentom mi se stanje samo pogoršavalo. Usprkos činjenici da sam ga već jednom odbila i da šizim, zagrlio me. Opirala sam se, ali na kraju sam popustila, okrenula se prema njemu i zagrlila ga iz sve snage. Plakala sam ne pokušavajući da se zaustavim. Zašto uvijek moja zaštita popusti pred njim? Zašto moram vjerovati ovom kretenu? Zašto? Ponavljala su se pitanja u mojoj glavi. Nježno je prolazio rukom kroz moju kosu što me iz nekog razloga jako smirivalo. Sivi oblaci na nebu stvarali su zaštitu od sunca i dan je izgledao kao noć.

-Anđele, smiri se. Čemu onakva frka?-progovorio je tihim glasom.

-Ja... Zaista ne znam, jednostavno sam pukla. Nisam više mogla da izdržim...- govorila sam i dalje plačući. Nakon nekog vremena sam se smirila i odmakla se od Nikole. Bilo me sram zbog mog ispada, zbog svega što sam učinila, iako to nije bilo nešto posebno strašno. Sjeli smo na krevet i jedno vrijeme šutili, dok ja nisam odlučila da razbijem tišinu. -Šta misliš o grupi Black Veil Brides?- Oke, pitala sam više da budem sigurna da nije Andy nego da razbijem tišinu, ali eto...

-Ništa.-odgovorio je kratko.

-Kako misliš ništa, mogu ti se ili sviđati ili ne.

-Nisam nikada čuo ni jednu pjesmu pa ne mislim ništa.- Znači ipak nije on... A bila sam tako sigurna, mislim sve je odgovaralo stil, fraze, vrijeme dopisivanja.-Zašto pitaš?

-Andy... ima jako dobar glas.-gledao je u mene zbunjeno.-Pjevač, Andy je pjevač u grupi Black Veil Brides. Samo činjenica koju sam očito izabrala iznijeti u pogrešno vrijeme.-mrmljala sam nervozno jer sam se mogla otkriti. Nikola se počeo smijati, a znala sam i zašto. Zabavljalo ga je gledati me nervoznu, dok sama sebi zapetljavam život.

-Nik, idemo!-začula se Jelena iz hodnika. Ustali smo i krenuli prema hodniku. Vrata sobe su mi bila zatvorena pa nismo mogli vidjeti nikoga, niti je iko mogao vidjeti nas. Pomalo čudno za prijateljicu i prijatelja da budu sami zatvoreni u sobi, ali Bože moj. U trenutku kad je trebao otvoriti vrata okrenuo se prema meni, prišao mi i poljubio me u obraz.

-Hvala za ono sinoć.-gledala sam nepomično u jednu tačku, on je otišao zajedno sa sestrom i mamom, a ja sam i dalje stojala na istom mjestu. U glavi mi se iznova i iznova ponavljao prizor Nikole koji mi prilazi i koji me poljubio u obraz. Progutala sam knedlu dok sam pokušavala da shvatim zašto bi me poljubio. Jesmo bliski, ali toliko...

-Mino jesi li dobro?-upitala je brižno mama. Otišla sam sa njom u dnevni boravak ne znajući šta da odgovorim. Ne nisam dobro! Srce mi lupa nenormalno brzo, jedva dišem, crvena sam u licu, dlanovi su mi se oznojili, da ne znam bolje sebe rekla bih da sam bolesna. -Bliski ste... Nik i ti... Da li se dešava nešto...

-Ne!-prekinula sam je.- Barem ja nisam primijetila...

-Jesi li sigurna?-pogledala sam u nju zbunjeno. O čemu to ona? Mi smo samo prijatelji, ništa više... Ali onaj poljubac, je li to mislio prijateljski ili... Mirjana prestani misliti na to više, ali kako su mu usne samo bile tople i mekane. Bio je to tako nježan, a opet tako sladak poljubac... Mirjana prestani!!! Svađala sam se sama sa sobom kada me u mojim mislima prekinula mama.- Mino, slušaš li ti mene?

-Hm? Oh, da, da... Oprosti, odlutala sam na sekundu, o čemu si pričala?

-O tome da ste se jako zbližili, Nik i ti. Vrlo dobro znaš čemu to vodi...

-Mama, molim te. Nik mi je samo prijatelj, ništa više SAMO prijatelj. Zašto bi to vodilo nečemu više, jednostavno se družimo jer se dobro slažemo. Mislim, on je stvarno super i dobar prijatelj i to je sve...-pričala sam bez prestanka i bez ikakvog smisla. Mama je sve to pomno pratila, a kada sam završila počela se smijati. Gledala sam u nju ne razumijevajući zašto se smije toliko, jer nisam ništa smiješno rekla, a rekla sam mnogo toga.

-Za sve ove godine, jedno se nije uopće promijenilo.- upitnici su mi već skakali iznad glave.- Kad god si nervozna počneš pričati kao navijena, sve dok ne izgubiš dah.

-Šta je to trebalo da znači?- iskreno nisam željela čuti odgovor, duboko u sebi znala sam na što cilja, ali nisam željela prihvatiti da je to zaista tako. Nikola mi je najbolji prijatelj i bojala sam se pomisliti na drugu mogućnost. Uzela sam mobitel i ulogovala se na školski chat.

AndySixx: Sjeti me se jednog dana...

FallenAngel☆: hahahahahah samo mi nije jasno kad prije uspiješ poslati poruku.

AndySixx: fenomen, nego šta ima?

FallenAngel☆: samo što mi glava ne eksplodira...

AndySixx: zašto?

FalleAngel☆: moj najbolji prijatelj, pa u dilemi sam da li to želi i ostati...

AndySixx: kako misliš?

FallenAngel☆: pa stvar je u tome da... poljubio me, u obraz, ali opet poljubio me...

AndySixx: opasan igrač, a?

FallenAngel☆: ne zezaj pomozi :$

AndySixx: ne znam zaista... Možda mu se sviđaš, možda ne. Ne mogu ništa reći jer ne znam o kome je riječ.

FallenAngel☆: probaj se postaviti na njegovo mjesto, da li bi poljubio drugaricu samo prijateljski ili...

AndySixx: ja ne bih poljubio drugaricu, ako mi se dopada rekao bih joj to. Tako sam se posvađao sa jednom, ona se zaljubila u mene, ja nisam u nju i ona se naljutila jer sam joj rekao da nisam zainteresiran.

FallenAngel☆: koji bedak, znam kako joj je...

AndySixx: nije moguće da je neko tebe odbio xP

FallenAngel☆: ne zezaj Andy, ne znaš me

AndySixx: možda i znam ;P

FallenAngel☆: Šta bi to trebalo da znači!?

AndySixx se odjavio/la sa chat-a

Baš krasno, samo mi je još ovo falilo... pomislila sam dok sam ležala leđno na krevetu. Već sam se smirila od onog poljupca, dan je sve više izgledao kao noć. Sve je bilo mirno i idilično. Bilo je tek 15:38, a izgledalo je kao da je 20:00. Uzdahla sam gledajući u plafon, nisam znala što da mislim. Zar jedan tako bezazlen čin može izazvati takvu buru osjećanja? Izgleda da može. Odjednom se začuo zvuk motora, istrčala sam na balkon, a Nikola je sjedio na motoru pripremajući se za polazak, pogledao je u mom pravcu na što sam prestala disati. Ionako stidljiva, ovo me dokrajčilo. Došao je sa nekom kesom i pružio mi je. Kada sam pogledala unutra, vidjela sam da su to samo moj duks, tatine traperice i dva peškira, tek osušeni. Okrenuo se da ode, ali nisam mu to mogla dopustiti ne bez objašnjenja....

-Nikola... Stani!!!

Nadam se da vam se sviđa nastavak...

Kakvo objašnjenje želi Mirjana?

Šta će joj Nikola odgovoriti na to?

I još mnogo toga ako nastavite čitati "Tvoja ljubav je zločin"

Voli vas vaša V_R ♥♥♥

Slatko Sanjaj Anđele: Tvoja ljubav je zločin [Dio I]Where stories live. Discover now